Vreme čitanja: oko 4 min.
Želeo je da na mestu Berlina napravi Germaniju, svetsku prestonicu: Neverovatan plan Adolfa Hitlera
Vreme čitanja: oko 4 min.
Novi grad je predstavljao firerovu verziju obnove Berlina. Želeo je da to bude megapolis u centru "hiljadugodišnjeg Rajha", ali napad na Sovjetski Savez zaustavio je sve planove
Nacistički lider Adolf Hitler sanjao je da Berlin, centar Trećeg rajha, pretvori u "svetsku prestonicu", čija bi se grandioznost merila sa dostignućima Rimljana, Vavilonaca i starih Egipćana. Nazvan Gesamtbauplan fur die Reichshaupstat, prevedeno „sveobuhvatni građevinski plan za glavni grad Rajha”, ovaj plan je bio namenjen da germanskom carstvu novog poretka pruži prestonicu koja bi ljudima germanskog porekla utisla osećaj jedinstva, piše Heritage Daily.
Istoričari pretpostavljaju da je Hitler imao ovu zamisao još sredinom 1920-ih, kada je napravio skice niza složenih spomenika, i preuređenje nemačkih gradova pomenuo u svom autobiografskom manifestu Mein Kampf. Hitler je 1936. godine prvi put predložio ovu ideju arhitekti Albertu Šperu, koji je na visok položaj u nacističkoj partiji došao preko svojih arhitektonskih dostignuća. On je 1937. godine naimenovan Vrhovnim inspektorom za za izgradnju grada, i zadužen za oživljavanje Hitlerove vizije, navode istoričari.
Preporučujemo
Fantastično očuvan plen pobunjenika: Duboko u izraelskoj pećini otkrivena 4 rimska mača stara oko 1.900 godina
„Ko izbriše ovo, njegovo ime biće izbrisano zauvek“: Neverovatni natpisi u hramu drevne egipatske boginje
Šperu je već bilo zadato da preuredi palatu Borsig u kancelarije za novo SA Šturmabteilung vođstvo, i da izgradi novu Rajhskancelariju, koja je završena 1939. i koju je Hitler pozdravio kao „dragulj velikonemačkog političkog carstva”. Izgradnja Germanije je započeta 1938. godine rušenjem zgrada u okruzima Alsen i Tirgarten, odakle su mnogi žitelji Berlina izbačeni iz svojih domova i preseljeni u imovinu oduzetu od Jevreja, koji su pak bili preseljeni u geto, a potom u koncentracione logore i logore smrti.
Potreba za radnom snagom je bila ogromna, što je rezultiralo podizanjem radničkih logora u blizini kamenoloma među kojima su bili Gros-Rozen, Buhenvald i Mathauzen. Nemačka policija bi pohvatala one koje je smatrala „nepoželjnim” – homoseksualce, Rome, prosjake i komuniste - kako bi ih ubili radom u kamenolomima ili ciglanama. Kasnije su ovu robovsku radnu snagu zamenili ratni zarobljenici, naročito sa Istočnog fronta. Nekolicina ranijih graditeljskih dostignuća trebalo je da bude inkoorporirana u Germaniju, među kojima su bili aerodrom Tempelhof, olimpijski stadion, zgrada Ministarstva vazduhoplovstva i Izložbena hala kao deo kongresnog centra, proširena stara Kancelarija (kabinet/sedište kancelara), zgrada ministarstva propagande i štab nemačkog radničkog fronta.
Centralni Berlin je trebalo da bude podeljen bulevarom Prahtalee, koji bi se prostirao pravcem sever–jug od Tempelhofa do novog južnog stadiona, i drugim bulevarom sa pravcem istok–zapad. Predviđeno je bilo da centar bude zatvoren radi održavanja parada, a saobraćaj bi se preusmeravao kroz podzemne autoputeve, čiji ostaci i danas postoje. Na severnom kraju avenije, na mestu Kenigsplaca, planiran je forum poznat kao Grosser Platz, ili veliki trg. On je trebalo da bude srce Germanije, koje bi na zapadu imalo Firerovu palatu, na istočnoj strani Rajhstag, na jugu Rajhskancelariju i štab nemačke vojske.
Na severnoj strani trga bi se nalazila Volkshalle, odnosno narodna palata, ogromna monumentalna zgrada sa kupolom, urađena po uzoru na Hadrijanov Panteon u Rimu. Volkshalle je zapravo trebalo da bude hram u kome bi narod obožavao Hitlera i nacistička ubeđenja. Šper je u intervjuu nakon rata rekao da je Hitler verovao da bi sa prolaskom vekova, ogromna zgrada poprimila veliki sveti značaj, i postala za nacional-socijalizam ono što je Bazilika Svetog Petra u Rimu za katolicizam.
Ka južnom delu bulevara stajao bi slavoluk sličan Triumfalnoj kapiji u Parizu, sa imenima 1.800.000 nemačkih vojnika poginulih u Prvom svetskom ratu. Ideja ovog slavoluka je bila brisanje sramote Versajskog sporazuma i preobraćanje poraza iz 1918. u pobedu koja bi obeležila početak uspona nemačke dominacije nad Evropom.
Naravno, ponekada bi se pojavile i sumnje da li bi močvarno tlo na kome je Berlin podignut moglo da izdrži težinu ovih monumentalnih zgrada. Zato je Šper 1941. naredio izgradnju ogromnog betonskog cilindra lociranog na raskršću Dudenštrase, kako bi se isprobalo zemljište pre nego što se otpočne sa izgradnjom luka.
Tokom invazije na Poljsku, radovi na Germaniji su obustavljeni, sa namerom da budu nastavljeni nakon pobede. Posle pada Francuske 1940. Hitler je naredio da se Berlin preuredi u najkraćem mogućem roku, kako bi dobio oblik koji bi odgovarao veličini njihove pobede. Hitler je očekivao da Germanija bude izgrađena do 1950. godine.
Njegova vizija, međutim, nikada nije ostvarena. Odlaganja usled napada na Sovjetski Savez, kao i cena celokupnog poduhvata zauvek su zaustavili ovaj megalomanski projekat. Radna snaga i drugi resursi su preusmereni na formiranje projekata koji je trebalo da stvore neprobojnu Festung Europa, odnosno Evropu tvrđavu, koja je trebalo da spreči zapadne saveznike da se iskrcaju na obale Francuske i duž obala Severnog mora, projekat koji, naravno, nije urodio plodom. Kasnije, nastupajuće sovjetske i savezničke snage, uz obimnu vazdušnu kampanju bombardovanja Berlina, zadali su poslednje udarce Trećem rajhu.
Umesto monumentalnih zgrada, po Berlinu su nikli ogromni bunkeri i Flak-tornjevi od kojih neki i danas stoje u gradu. Sa ulaskom sovjetskih trupa u Berlin, smrću Hitlera i padom nacional-socijalizma urušio se i san o hiljadugodišnjem carstvu, a samim tim se urušila i poslednja ideja o Germaniji, kao grandioznom arhitektonskom poduhvatu.
Danas su nam ostala samo dva ružna ožiljka megalomanskog sna, betonski cilindar koji je trebalo da simulira jedan od stubova slavoluka i bulevar sa pravcem istok–zapad, danas poznat kao ulica 17. juna. Od Šperovih zgrada koje je trebalo da budu uključene u sastav Germanije preživela je zgrada ministarstva vazduhoplovstva, danas ministarstva finansija. Ovi ostaci predstavljaju opomenu da arhitektura u sprezi sa uzdizanjem kulta ličnosti može imati pogubne posledice na stanovništvo ne samo pojedinačnog grada, već i na brojne druge ljude.
(Telegraf Nauka/ Heritage Daily)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
