Neandertalci su i dalje engima: Otkriveni alati koje su bliski rođaci ljudi pravili od kostiju

Alati neandertalaca Foto: University of California Davis / Ferrari / Profimedia

Da li su moderni ljudi jedina vrsta koja je umela da pretvori kosti u oruđe i oružje? Nova otkrića na nalazištu koje krije ostatke neandertalaca, Še-Pinjo u Žoznaku, bacaju novo svetlo na malo poznati aspekt neandertalske tehnologije, navodi SciTechDaily.

Smatra se da je pre oko 45.000 godina anatomski moderan čovek pojavio se u zapadnoj Evropi i vremenom je zamenio poslednje neandertalske zajednice. Ovaj period obeležava značajnu promenu u materijalnoj kulturi, posebno što su moderni ljudi koristili različite predmete od kostiju, od lovačkog oružja do dekoracija i figura. Nedostatak nalazišta sa neandertalskim alatima napravljenim od kostiju doveo je do pretpostavke da oni jednostavno nisu ni postojali i povremeno se to navodilo kao razlika u kognitivnim sposobnostima dve populacije.

Preporučujemo

Nova iskopavanja u Še-Pinjo u Žoznaku, koja sprovodi međunarodni tim od 2019, pokazala sa su da bi trebalo preispitati te pretpostavke. Trenutna istraživanja su pokazala da su alatke od kostiju brojne koliko i one od kremena. Osim toga, različitost pokazuje da ima dokaza o pravoj industriji alata od kostiju, od onih za sečenje, preko onih za struganje do dleta.

Ovi alati od kostiju mogu da se identifikuju pomoću tragova rada na njima, a koji se vide na površini i pomoću rendgenskih snimaka. Za razliku od oruđa koje su pravili moderni ljudi tako što su kosti oblikovali struganjem i guljenjem, ovi alati su napravljeni udaranjem.

Otkriće industrije alata od kostiju u Še-Pinjou konzistentno je sa dokazima otkrivenim i nekolikogodina ranije u Čagirskaju, na sibirskom Altaju. Ova dva nalazišta, unutar prostora koje su naseljavali neandertalci, dokazuju da su neandertalci, poput modernih ljudi, pravili oružja i oruđa od kostiju za svoje dnevne potrebe. Ta otkrića bacaju novo svetlo na život neandertalaca, ali dodaju i novu misteriju istraživanju ovih bliskih rođaka modernih ljudi.

(Telegraf Nauka/SciTechDaily)