Mali fragmenti, a OGROMNA PRETNJA: Sve veća opasnost od gomile otpada u orbiti

Svemir je ogroman, ali u Zemljinoj orbiti gužva je sve veća. Od prvog lansiranja satelita 1957. čovečanstvo je nagomilalo u orbiti skoro 50.000 objekata koji se mogu pratiti. Više od 32.000 njih su dovoljno veliki, imaju prečnik veći od 10 centimetara, da ih redovo indeksira Američka mreža za nadzor svemira, piše ClearanceJobs.

To uključuje ugašene satelite, istrošena tela raketa i krhotine nastale fragmentacijom letelica.

Preporučujemo

Prema novoobjavljenim podacima Evropske svemirske agencije (ESA), procenjuje se da ima 1,5 miliona fragmenata srednje veličine, od 1 cm do 10 cm (0,38 do 3,8 inča), a još alarmantnije je to što oko planete kruži procenjenih 230 miliona još manjih komada otpada. Njihova veličina kreće se od 1 mm do 1 cm (0,038 do 0,38 inča).

U orbiti se nalazi i približno 100 miliona mikroskopskih ljuspica boje, metala i čestica čvrstog pogonskog goriva. Veličina je važna, jer ti objekti i dalje mogu da se kreću hiperbrzinama do 56.000 kilometara na sat. Uprkos njihovoj naizgled maloj veličini, kinetička energija raste sa kvadratom brzine. To znači da čak i mikroskopska ljuspica boje, zrnce prašine ili fragment metala ima ogromnu udarnu snagu prilikom sudara, udarajući silom mnogo težeg objekta koji se na Zemlji kreće brzinom vožnje na auto-putu.

U najgorem slučaju, otpad može da napravi udubljenja, pukotine ili okrznuća na prozorima svemirskih letelica i satelita (kao što je bio slučaj sa ranijim udarima u prozore kupole Međunarodne svemirske stanice). Međutim, mikroskopski objekti takođe izazivaju stalan efekat peskarenja na letelicama, vremenom trošeći termoizolacione prekrivače, solarne panele i spoljašnja kućišta.

Udari pri velikim brzinama mogu i da pretvore česticu u visokotemperaturni oblak plazme, što na satelitima može izazvati kratke spojeve, radio-frekvencijske anomalije ili sistemske kvarove.

Iako su objekti u orbiti suštinski u bestežinskom stanju, ukupna težina svih materijala koje je stvorio čovek a koji se sada nalaze u Zemljinoj orbiti procenjuje se na više od 6.600 tona. Iz agencije ESA napominju da većina tog materijala potiče od 19.610 satelita koji se trenutno nalaze u orbiti, od kojih približno 15.800 i dalje funkcioniše.

Preostalih nekoliko hiljada nastavlja da kruži oko Zemlje, gde bi mogli da ih pogode manji objekti, što bi samo povećalo količinu svemirskog otpada.

- Ako se sadašnje ponašanje i trendovi u orbiti nastave, ključne orbitalne oblasti postaće potpuno neupotrebljive, dok mnogi milioni komada otpada već kruže unaokolo - upozorila je ESA.

Postoji opasnost od nekontrolisane lančane reakcije, poznate kao Keslerov sindrom, pri kojoj jedan sudar u niskoj Zemljinoj orbiti razbija satelit u hiljade novih delova. Ako bi se takav katastrofalni Keslerov scenario odigrao, to bi paralisalo savremene globalne komunikacije, vremensku prognozu, GPS i mreže za naučna posmatranja, odseklo bi čovečanstvo od pristupa svemiru i tehnologija koje zavise od satelita, potencijalno čineći nisku Zemljinu orbitu neupotrebljivom za generacije koje dolaze.

Svakako ne manjka otpada koji bi mogao da predstavlja ozbiljan problem i opasnost.

Problem svemirskog otpada može se uporediti sa plastikom koja danas zagađuje Zemljine okeane. Više od osam miliona tona plastike dospeva u okeane svake godine, pridružujući se procenjenoj količini od 170 biliona plastičnih čestica koje trenutno kruže morima. Šteta je već duboko prisutna u živim organizmima, dubokomorskim rovovima i ljudskim telima širom sveta, što predstavlja ozbiljan problem.

Ipak, napori za čišćenje okeana mogli bi da posluže kao smernica za to kako se i orbita može očistiti.

Misija ClearSpace-1 agencije ESA, koju razvija startap osnovan u Švajcarskoj, ClearSpaceSA, prva je aktivna misija za uklanjanje svemirskog otpada na svetu. Ona predviđa susret u orbiti, zatim hvatanje i izvođenje napuštenog objekta iz Zemljine orbite, tako da i otpad i letelica-lovac bezbedno sagore prilikom ponovnog ulaska u atmosferu. Lansiranje misije ClearSpace planirano je za 2029. godinu, sa ciljem uklanjanja dva mrtva satelita iz orbite do 2032. godine.

I NASA ima sopstvenu inicijativu za čišćenje svemirskog otpada. Američka svemirska agencija predstavila je svoju Strategiju održivosti svemira (Space Sustainability Strategy) u aprilu 2024. godine, priznajući da svemirski otpad postaje jedan od najvećih izazova za budućnost svemirskih letova. NASA se obratila javnosti putem takmičenja „Otkrij, prati i ukloni: Izazov malog svemirskog otpada“ (Detect, Track, and Remediate: The Challenge of Small Space Debris), pozivajući inovatore iz celog sveta da osmisle sisteme za pronalaženje i čišćenje sitnog otpada (od 1 mm do 10 cm).

(Telegraf Nauka/ClearanceJobs)