Fibi nije primordijalna crna rupa, već… Naučnici uključili kameru za tamnu energiju i srušili teorije

Tvrdnja astronoma da su možda otkrili primordijalnu crnu rupu mase Meseca opovrgnuta je u novoj studiji.

Naučnici su ponovo ispitali Fibi i to pomoću kamere za tamnu energiju (DECam). Utvrđeno je da je radila nešto sasvim uobičajeno: prirodno je menjala svoj sjaj tokom vremena. Nalazi su postavljeni na preprint server arXiv, što znači da još nije prošla stručnu recenziju, prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Tim istraživača je u maju 2026. izvestio o dokazima otkrića primordijalne crne rupe uočivši kratkotrajni treptaj svetlosti zvezde u Velikom Magelanovom oblaku. Oni su pratili milione zvezda u ovoj galaksiji koristeći DECam. Primetili su jednu zvezdu koja je nakratko zasjala, na manje od sat vremena. To su protumačili kao događaj gravitacionog mikrosočiva. Mikrosočivo se javlja kada mali objekat prođe ispred zvezde, a njegova gravitacija nakratko savije i uveća svetlost zvezde poput sočiva.

Pošto je pojačanje sjaja bilo veoma kratko, izračunali su da „sočivo“ koje ga je izazvalo mora imati masu približnu masi Meseca. Ovaj jednokratni signal koji se ne ponavlja protumačen je kao događaj mikrosočiva izazvan primordijalnom crnom rupom nazvanom Fibi. Primordijalna crna rupa je hipotetički ostatak iz veoma ranog univerzuma, a njeno postojanje bi značilo da se tamna materija sastoji od ovih sićušnih crnih rupa.

Međutim, ova tvrdnja je u suprotnosti sa podacima iz drugog teleskopskog istraživanja, Optičkog eksperimenta gravitacionog sočiva (OGLE), koji godinama sa visokom preciznošću posmatra isti region neba. Da primordijalne crne rupe mase Meseca zaista čine tamnu materiju, OGLE bi morao da vidi na stotine ili hiljade sličnih treptaja.

- U podacima OGLE-a nisu pronađeni ubedljivi događaji mikrosočiva kratke vremenske skale, što postavlja stroga ograničenja na zastupljenost primordijalne crne rupe mase Meseca i planeta u halou tamne materije Mlečnog puta - napisali su u novom radu istraživači Andžej Udalski i Pšemik Mroz sa Univerziteta u Varšavi, koji su ponovo analizirali iste podatke.

U novoj studiji, Udalski i Mroz predstavljaju nezavisnu analizu istih javnih podataka sa DECam-a, uz dodatna posmatranja iz 2020. i 2021. godine koja prethodni rad nije uključio.

Otkrili su da je zvezda zasjala najmanje tri različita puta tokom godina – od kojih je jedan ranije protumačen kao događaj mikrosočiva. Pored toga, i njen prosečan sjaj se menjao tokom vremena. Pravi događaj mikrosočiva izazvan prolaskom jedne primordijalne crne rupe ne može da se ponovi.

Kako bi potvrdili da su promene sjaja jedinstvene za tu zvezdu, tim je takođe pratio dve obližnje zvezde sličnog sjaja. Te zvezde su ostale stabilne sve vreme, što potvrđuje da su varijacije bile stvarne.

Uzete zajedno, ponovljene promene sjaja pokazuju da zvezda prirodno menja svoj intenzitet – što je dobro poznato i uobičajeno ponašanje promenljivih zvezda.

- Ove posmatračke karakteristike ukazuju na to da je Fibi obična promenljiva zvezda, čime tvrdnje o otkriću primordijalne crne rupe mase Meseca u halou tamne materije Mlečnog puta postaju nevažeće - pišu oni.

(Sama zvezda se u novom radu zove Fibi dok je prethodni rad isti nadimak koristio za moguću primordijalnu crnu rupu koja je prolazila ispred nje.)

Ovo saznanje odbacuje ono što je izgledalo kao redak dokaz za primordijalnu crnu rupu i ponovo uspostavlja doslednost sa drugim istraživanjima mikrosočiva.

- Ovo nije prvi put da je promenljiva zvezda zamenjena za događaj mikrosočiva kratke vremenske skale u vremenskim serijama posmatranja visokog intenziteta i ograničenog trajanja - napominju istraživači.

Kratkoročno praćenje koje traje nekoliko dana, objašnjavaju oni, jednostavno nije dovoljno da se uoči razlika. Razlikovanje pravog jednokratnog gravitacionog događaja od prirodnog treperenja zvezde zahteva mesece ili godine praćenja.

(Telegraf Nauka/Phys.org)