„Zapečeni brokoli, 58 tortilja, senf…“ Let do Meseca se često odlaže, otkriveno šta će astronauti jesti i piti

Let do Meseca misije Artemis II odložen je nekoliko puta. Ipak, američka svemirska agencija NASA ne odustaje od prvog leta do Zemljinog satelita posle 1972. godine i misije Apolo 17. I dok se astronauti po ko zna koji put spremaju za desetodnevno putovanje do lunarne orbite, otkriveno je šta će jesti i piti na toj istorijskoj misiji.

Hrana koja će se nalaziti na letu misije Artemis II, na kojoj su komandant Rid Vajzman, Viktor Glover, Kristina Koh i kanadski astronaut Džeremi Hansen, dizajnirana je da podrži zdravlje i performanse posade tokom misije oko Meseca, saopštila je NASA.

Preporučujemo

S obzirom na to da nema dopune zaliha, hlađenja niti mogućnosti naknadnog utovara, svi obroci moraju biti pažljivo odabrani kako bi ostali bezbedni, dugotrajni na sobnoj temperaturi i jednostavni za pripremu i konzumaciju u svemirskom brodu Orion. Izbor hrane razvijen je u koordinaciji sa stručnjacima za svemirsku hranu i posadom, kako bi se uravnotežile potrebe za kalorijama, hidratacijom i unosom hranljivih materija, uz uvažavanje individualnih preferencija članova posade.

Kako se navodi u grafici NASA, jelovnik će imati 189 jedinstvenih stavki. U ponudi će biti više od 10 tipova pića – od kafe i zelenog čaja do smutija od manga i breskve i soka od ananasa. Koliko šolja kafe je potrebno za misiju Artemis II? Odgovor je 43.

Za posadu je obezbeđeno 5 različitih ljutih sosova, kao i jovorov sirup, čokoladni namaz, puter od kikirikija, ljuti senf, med, cimet… Od najčešće hrane tu su tortilje (ukupno 58), beskvasni hleb, kobasica, kuskus sa orasima, mango, badem, indijski orah, gratinirani ili zapečeni brokoli, ljuta boranija, makarone sa sirom, karfiol...

NASA je objavila i najčešća pitanja i odgovore o hrani astronauta na ovoj misiji, koje prenosimo.

• Koji faktori se uzimaju u obzir prilikom odabira i pakovanja hrane za bezbednu upotrebu tokom misije kao što je Artemis II?

„Odabir hrane za Artemis II uzima u obzir rok trajanja, bezbednost hrane, nutritivnu vrednost, preferencije posade i kompatibilnost sa ograničenjima Oriona u pogledu mase, zapremine i snage. Hrana mora biti laka za pripremu i konzumaciju u mikrogravitaciji, mora svesti mrvljenje na minimum i ostati bezbedna i stabilna tokom cele misije. Posada je dala svoje mišljenje znatno pre nego što su obroci spakovani za probni let.“

• Kako su strukturisane stavke menija da bi se sastavili tipični dnevni obroci astronauta?

„Tokom tipičnog dana misije - isključujući lansiranje i povratak u atmosferu - astronauti imaju planirano vreme za doručak, ručak i večeru. Svakom astronautu su dodeljena dva napitka sa ukusom dnevno, što može uključivati i kafu. Opcije napitaka su ograničene zbog ograničenja mase pri lansiranju, što restriktivno utiče na to koliko hrane i pića može biti uneto u brod.

Sveže hrane neće biti na letu Artemis II jer Orion nema frižider niti mogućnost kasnog utovara koja je neophodna za sveže namirnice. Hrana stabilna na sobnoj temperaturi pomaže u održavanju bezbednosti i kvaliteta tokom predviđenog roka trajanja u kompaktnom, samoodrživom svemirskom brodu, dok istovremeno smanjuje rizik od mrvica ili čestica u mikrogravitaciji."

• Kako se jelovnici misije Artemis II razlikuju od onih koji su korišćeni tokom misija Apolo, spejs šatla i Međunarodne svemirske stanice?

„Jelovnici za Artemis II odražavaju decenije napretka u sistemima svemirske ishrane. Misije Apolo oslanjale su se na rane tehnologije hrane sa ograničenom raznovrsnošću, dok su misije spejs šatla proširile opcije menija i mogućnosti pripreme na brodu. Međunarodna svemirska stanica ima koristi od redovnog dopunjavanja zaliha i povremene sveže hrane. Nasuprot tome, Artemis II koristi fiksni, unapred odabrani meni dizajniran za samostalno svemirsko vozilo bez dopune zaliha.“

• Koliki uticaj posada Artemis II ima na izbor svojih obroka?

„Posada Artemis II ima direktan uticaj na izbor jelovnika. Članovi posade isprobavaju, procenjuju i ocenjuju svu hranu sa standardnog menija tokom testiranja pre leta, a njihove preferencije se usklađuju sa nutritivnim zahtevima i onim što Orion može da prihvati. Konačni jelovnici specifični za svakog člana posade utvrđuju se znatno pre lansiranja. Hrana za dva do tri dana za svakog člana posade pakuje se zajedno u jedan kontejner, što pruža fleksibilnost pri izboru obroka tokom misije.“

• Kako se jelovnici prilagođavaju različitim fazama misije, kao što su lansiranje, tranzit i povratak na Zemlju?

„Jelovnici su prilagođeni na osnovu mogućnosti pripreme hrane u svemirskom brodu tokom svake faze leta. Određena hrana - kao što su liofilizovani (zamrznuto-osušeni) obroci - zahteva hidrataciju pomoću Orionovog dozera za pijaću vodu, koji nije dostupan tokom nekih faza, uključujući lansiranje i sletanje. Zbog toga hrana odabrana za te faze mora biti spremna za jelo i kompatibilna sa operativnim ograničenjima broda, dok je širi spektar opcija dostupan kada sistemi za punu pripremu hrane budu u funkciji.“

• Kako se priprema svemirska hrana u svemirskom brodu Orion?

„Hrana na Orionu je ili spremna za jelo, ili je rehidratabilna, termostabilizovana ili ozračena (iradijacijom konzervisana). Posada koristi Orionov dozer za pijaću vodu da rehidrira hranu i napitke, i kompaktan grejač hrane u obliku tašne za zagrevanje obroka po potrebi.“

• Koji izazovi prate dizajniranje i pripremu hrane za zatvoreni svemirski brod kao što je Orion?

„Dizajniranje sistema ishrane za Orion zahteva balansiranje između ishrane, bezbednosti i preferencija posade u okviru strogih ograničenja mase, zapremine i snage unutar kompaktne, zajedničke kabine.

Hrana mora biti laka za skladištenje, pripremu i konzumaciju u mikrogravitaciji, uz minimiziranje mrvica i otpada. Priprema je namerno jednostavna, uz korišćenje hrane koja je spremna za jelo, rehidratabilna, termostabilizovana ili ozračena, a koja se može bezbedno pripremiti bez ometanja rada posade ili sistema svemirskog broda.“

(Telegraf Nauka/NASA)