Naučnici zasadili seme leblebija u mesečevu prašinu: Rezultat je fascinantan

Dok američka svemirska agencija NASA planira povratak na Mesec u okviru programa Artemis, jedno pitanje i dalje opstaje - šta će jesti budući istraživači Meseca? Novo istraživanje navodi da je odgovor – leblebije, saopštio je Univerzitet Teksasa u Ostinu.

Naučnici su uspešno uzgojili i požnjeli leblebije koristeći simulirano mesečevo tlo, što je prvi slučaj uzgoja ove kulture u takvom medijumu, piše EurekAlert! Istraživanje, koje je sprovedeno u saradnji sa Univerzitetom Teksas A&M, opisano je u radu objavljenom u žurnalu Scientific Reports.

Preporučujemo

Sara Santos, glavni istraživač na projektu, rekla je da ovaj rad predstavlja džinovski skok u razumevanju onoga što je potrebno za uzgoj hrane na površini Meseca.

- Istraživanje se bavi razumevanjem održivosti uzgoja useva na Mesecu. Kako da transformišemo ovaj regolit u zemljište? Kakve vrste prirodnih mehanizama mogu izazvati ovu konverziju? - rekla je Santosova, postdoktorantkinja na Institutu za geofiziku Univerziteta Teksas.

Lunarni regolit je tehnički termin za mesečevu prašinu. Njemu nedostaju mikroorganizmi i organski materijal neophodni za život biljaka, i mada sadrži esencijalne hranljive materije i minerale za rast, takođe sadrži teške metale koji mogu biti toksični za biljke.

Za svoju studiju istraživači su koristili simuliranu mesečevu prašinu iz laboratorije Exolith Labs, mešavinu koja modeluje sastav lunarnih uzoraka koje su doneli astronauti misije Apolo.

Da bi stvorili idealne uslove za uzgoj u mesečevom tlu, tim je dodao vermikompost, nusproizvod crvenih kalifornijskih glista koji je bogat esencijalnim hranljivim materijama i mineralima i poseduje raznovrstan mikrobiom. Gliste stvaraju ovaj proizvod konzumiranjem organskog materijala, poput ostataka hrane ili odeće na bazi pamuka i higijenskih proizvoda, koji bi inače bili bačeni tokom misija.

Tim je zatim, pre sadnje, obložio leblebije arbuskularnim mikoriznim gljivama. Gljive i leblebije deluju simbiotski – gljive apsorbuju određene esencijalne hranljive materije potrebne za rast, dok istovremeno smanjuju apsorpciju teških metala.

Nakon toga, tim Sare Santos je posadio leblebije u mešavinu mesečeve prašine i vermikomposta u različitim proporcijama.

Otkrili su da su mešavine sa do 75% mesečeve prašine uspešno dale leblebije spremne za berbu. Međutim, svaki veći procenat mesečeve prašine izazvao je probleme, pri čemu su biljke pokazivale znake stresa i ranog uvenuća. Biljke pod stresom su ipak preživele duže od leblebija koje nisu bile inokulisane gljivama, što pokazuje njihov značaj za zdravlje biljaka. Štaviše, istraživači su otkrili da su gljive bile u stanju da kolonizuju i prežive u simulantu, što sugeriše da bi bilo potrebno da se unesu samo jednom u stvarnom okruženju za uzgoj.

Iako je berba leblebija velika prekretnica, ukus ovih mahunarki i njihova bezbednost i dalje su otvorena pitanja. Istraživači još moraju da utvrde nutritivni sastav leblebije i osiguraju da toksični metali nisu apsorbovani tokom procesa uzgoja.

- Želimo da razumemo njihovu izvodljivost kao izvora hrane. Koliko su zdrave? Da li imaju hranljive materije koje su potrebne astronautima? Ako nisu bezbedne za jelo, koliko generacija je potrebno da to postanu? - rekla je Džesika Atkin, doktorantkinja na Odeljenju za nauke o zemljištu i usevima na Univerzitetu Teksasa A&M.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)