Lov na gosta iz dalekog svemira: Naučnici imaju plan, ali mora da se radi brzo, a rezultati stižu za pola veka

Dolazak međuzvezdane komete 3I/ATLAS u Sunčev sistem izazvao je pravu euforiju među naučnicima. I to s razlogom. U pitanju je tek treći međuzvezdani objekat otkriven do sada.

Međutim, dok su mnogi mesecima opsednuti nedokazivim i u naučnoj zajednici jednoglasno odbačenim tvrdnjama kontroverznog fizičara Avija Louba da je posetilac iz dalekog svemira u stvari vanzemaljski svemirski brod, drugi daju sve od sebe da što bolje prouče ovu kometu.

Preporučujemo

Mnogi čak predlažu misiju kojom bi se ovaj gost iz drugog solarnog sistema proučio izbliza, ali ovaj lov bi morao da se suoči sa mnogo izazova. Glavni među njima je nivo tehnološke spremnosti predloženih pogonskih sistema, koji se kreću od konvencionalnih raketa do pogona usmerenom energijom, ali i nedostatak vremena, tj. moralo bi da se radi ekstremno brzo. I opet rezultate ne bi trebalo očekivati skoro.

Do sada su se predlozi misija fokusirali na rakete lansirane sa Zemlje, poput misije NASA Janus i misije ESA Comet Interceptor (presretač kometa), ili na postojeće misije, poput sonde Džuno, koje bi prilagodile svoje putanje radi susreta s njim, piše Live Science.

U studiji postavljenoj na preprint server arXiv (i prihvaćene za objavljivanje u Journal of British Interplanetary Society), istraživači iz Inicijative za međuzvezdane studije (i4is) predlažu odustajanje od misije direktnog transfera koja bi se lansirala sa Zemlje danas. Umesto toga, oni pokazuju kako bi misija lansirana 2035. mogla da presretne 3I/ATLAS koristeći indirektni solarni Obertov manevar.

Glavni izazovi za direktnu misiju susreta sa kometom 3I/ATLAS proizilaze iz nebeske mehanike ciljnog objekta, njegove visoke heliocentrične brzine i kasnog prvobitnog otkrivanja. Prvi problem praktično isključuje misiju susreta koja se oslanja na sopstveni pogonski sistem letelice radi izjednačavanja brzine sa kometom, čime bi se omogućilo produženo proučavanje tela izbliza. Zbog toga je misija preleta opcija kojoj se daje prednost.

Međutim, drugi i treći faktor isključuju direktnu misiju jer je optimalni datum lansiranja prošao i pre nego što je objekat otkriven 1. jula 2025.

- Za direktnu misiju, objekat 3I/ATLAS je otkriven prekasno, kada je već ušao unutar Jupiterove orbite, i to sa brzinom većom od 60 kilometara po sekundi. Ispostavlja se da je to bilo nakon optimalnog datuma lansiranja za direktnu misiju njegovog presretanja. Jedan naučni rad je ustanovio da bi bilo poteškoća čak i za letelicu Comet Interceptor da se ona već nalazila u L2 tački sistema Sunce–Zemlja u trenutku kada je 3I/ATLAS otkriven – rekao je Adam Hiberd, glavni autor studije i istraživač sa i4is, za Universe Today.

Upravo ovde je Hiberd primenio softver za optimalne međuplanetarne putanje, koji je sam dizajnirao, kako bi procenila izvodljivost direktnih i indirektnih misija za presretanje međuzvezdane komete. Ovaj softver ima dokazane rezultate u rešavanju misija sa solarnim Obertovim manevrima, što uključuje i prethodnu studiju i4is-a za misiju (Projekat Lira) koja bi presrela prvi ikada otkriveni međuzvezdani objekat - Oumuamua. Sastavni deo Projekta Lira i drugih misija koje koriste OITS jeste upotreba gravitacionih asistencija (GA) i/ili Obertovih manevara.

Prvi uključuje manevar praćke koji koristi gravitaciju planete (ili meseca) za povećanje brzine. Drugi se sastoji od toga da letelica pod gravitacionim uticajem masivnog tela (Sunca) čeka da dostigne svoj najbliži prolaz (perihel), a zatim primenjuje potisak kako bi postigla visoku heliocentričnu brzinu. Letelica na ovaj način može ili dostići brzinu oslobađanja iz solarnog sistema, ili dobiti dovoljno ubrzanja da se susretne sa ISO-om koji je do tog trenutka već prešao ogromnu razdaljinu.

Na osnovu svojih OITS simulacija, tim je otkrio da bi se presretanje moglo postići putem solarnog Obertovog manevra, ali bi lansiranje moralo da se dogodi 2035. kako bi se postiglo optimalno poravnanje između Zemlje, Jupitera i 3I/ATLAS. Trajanje leta bi bilo 50 godina (mada Hiberd napominje da bi se to moglo neznatno smanjiti).

(Telegraf Nauka/Live Science)