Rešena svemirska misterija stara 1000 godina?

Nakon dugog čekanja, astronomi su konačno ugledali zvezdanog saputnika čuvene zvezde Betelgeze. Ova zvezda prati Betelgezu u izuzetno tesnoj orbiti, što bi moglo objasniti jednu od dugotrajnijih misterija vezanih za nju. Međutim, zvezda je osuđena na propast - tim koji stoji iza ovog otkrića predviđa da će Betelgeza progutati svog saputnika za nekoliko hiljada godina, piše Space.com.

Činjenica da je Betelgeza jedna od najsjajnijih zvezda na nebu, vidljiva golim okom, učinila ju je jednom od najpoznatijih nebeskih tela. I još od kada su prvi astronomi počeli da je posmatraju, zbunjivala ih je njena promena u sjaju koja se dešava u ciklusima od šest godina.

Preporučujemo

Ta misterija je sada rešena.

Šestogodišnje tamnjenje ove crvene superdžinovske zvezde ne treba mešati sa događajem koji se dogodio tokom 2019. i 2020. godine, kada je njen sjaj naglo opao. Taj događaj, poznat kao "Veliko zatamnjenje", izazvao je ogromno interesovanje širom sveta. Toliko je bio neočekivan da su neki naučnici pomislili da bi mogao biti signal da se Betelgeza približava eksploziji supernove, koja će obeležiti kraj njenog života.

Ova spekulacija o supernovi bila je opravdana. Naime, iako ima samo oko 10 miliona godina, činjenica da je Betelgeza 700 puta veća od Sunca znači da je mnogo brže potrošila svoje nuklearno gorivo od našeg 4,6 milijardi godina starog Sunca. To znači da se njen kraj u obliku supernove zaista približava. Ipak, 2023. godine, "Veliko zatamnjenje" je objašnjeno kao posledica ogromnog oblaka prašine koji je Betelgeza sama izbacila.

Iako je misterija Velikog zatamnjenja rešena, taj događaj je ponovo probudio interesovanje za ovu, sada još poznatiju, desetu najsjajniju zvezdu na noćnom nebu. Obnovljeno interesovanje uključivalo je i želju astronoma da reše manje dramatično, ali redovno periodično tamnjenje Betelgeze.

Betelgeza ima primarni period promenljivosti u trajanju od oko 400 dana, ali i sekundarni, produženiji period zatamnjenja koji traje oko šest godina.

Za razliku od Velikog zatamnjenja, koje je naučnike zbunilo na samo nekoliko godina, ovo redovno "otkucavanje srca" Betelgeze zbunjivalo je čovečanstvo hiljadama godina!

Dok su proučavali arhivske podatke, naučnici su počeli da teoretišu da bi šestogodišnja promena sjaja mogla biti uzrokovana skrivenim zvezdanim saputnikom. Međutim, detaljnija ispitivanja teleskopima Habl i Čandra nisu otkrila postojanje saputničke zvezde.

Bez obzira na to, naučnik iz NASA-inog istraživačkog centra Ejms, Stiv Hauel, predvodio je tim astrofizičara koji su započeli novo istraživanje Betelgeze koristeći teleskop Džemini Nort i njegov instrument ‘Alopeke (što na havajskom znači „lisica“).

„Mogućnost teleskopa Džemini Nort da postigne visoku ugaonu rezoluciju i jake kontraste omogućila je direktno otkrivanje saputnika Betelgeze“, rekao je Hauel u izjavi. „Raniji radovi koji su predviđali saputnika verovali su da niko nikada neće uspeti da ga snimi.“

Instrument ‘Alopeke koristi tehniku u astronomiji poznatu kao „spekl-imidžing“, koja koristi kratka vremena ekspozicije da bi se uklonile smetnje iz Zemljine atmosfere. To je omogućilo teleskopu Džemini Nort visoku rezoluciju neophodnu da po prvi put otkrije saputnika Betelgeze.

Hauel i njegov tim nisu samo snimili saputnika, već su uspeli i da odrede neke njegove karakteristike.

Tim veruje da ova zvezda ima masu oko 1,5 puta veću od Sunca i da je u pitanju vruća plavo-bela zvezda koja kruži oko Betelgeze na udaljenosti koja je četiri puta veća od rastojanja između Zemlje i Sunca - što je veoma blizu za binarne zvezde. To znači da se nalazi unutar proširene atmosfere Betelgeze. Ovo je prvi put da je saputnik otkriven tako blizu jedne crvene superdžinovske zvezde.

Tim takođe pretpostavlja da ova zvezda još nije započela sagorevanje vodonika u svom jezgru – proces koji definiše glavni period života zvezde. Tako se čini da sistem Betelgeze čine dve zvezde koje se nalaze na suprotnim krajevima svog životnog ciklusa, iako su nastale u isto vreme!

To je zato što veće i masivnije zvezde ne samo da brže troše svoje nuklearno gorivo, već i ranije započinju fuziju vodonika u helijum. Međutim, u ovom slučaju, to ne znači da će saputnik Betelgeze živeti dugo - intenzivna gravitacija Betelgeze će verovatno privući manju zvezdu i progutati je.

Tim procenjuje da bi se taj kanibalistički događaj mogao dogoditi u narednih 10.000 godina.

U međuvremenu, astronomi će dobiti novu priliku da posmatraju saputnika Betelgeze u novembru 2027. godine, kada dostigne maksimalno rastojanje od poznate crvene superdžinovske zvezde.

Pored značaja koji ovo istraživanje ima za razumevanje Betelgeze i njegovog nesrećnog saputnika, ono takođe pruža uvid u to zašto crveni superdžinovi prolaze kroz periodične promene u sjaju koje traju više godina.

„Ovo otkriće je na samim granicama onoga što se može postići teleskopom Džemini u pogledu visoke ugaone rezolucije - i uspelo je“, rekao je Hauel. „Sada je otvoren put i za druga slična osmatranja.“

Istraživanje tima objavljeno je u ponedeljak, 21. jula, u dva naučna rada u časopisu The Astrophysical Journal.

(Telegraf Nauka/Space.com)