„Da li se nalazimo u centru džinovske rupe“: Astronomi veruju da bi to objasnilo grešku u našem modelu svemira

Zemlja i cela naša galaksija Mlečni put možda se nalaze unutar misteriozne džinovske rupe zbog koje se svemir širi brže nego u drugim regionima, veruju pojedini naučnici, a prenosi britansko Kraljevsko astronomsko društvo.

Ova teorija je potencijalno rešenje za „Hablovu tenziju“ i mogla bi pomoći da se potvrdi prava starost našeg univerzuma, koja se procenjuje na oko 13,8 milijardi godina.

Preporučujemo

Najnovije istraživanje, predstavljeno na Nacionalnom astronomskom sastanku (NAM) Kraljevskog astronomskog društva u Daramu, pokazuje da zvučni talasi iz ranog univerzuma - „zvuk Velikog praska“ - podržavaju ovu ideju.

Hablovu konstantu je prvi predložio Edvin Habl 1929. godine kako bi izrazio stopu širenja univerzuma. Ona se može meriti posmatranjem udaljenosti nebeskih objekata i brzine kojom se udaljavaju od nas. Međutim, kamen spoticanja je u tome što ekstrapoliranje merenja iz dalekog, ranog univerzuma na današnje vreme, korišćenjem standardnog kosmološkog modela, predviđa sporiju stopu širenja od merenja u obližnjem, novijem univerzumu. To se naziva „Hablova tenzija“.

- Potencijalno rešenje za ovu nedoslednost je da se naša galaksija nalazi blizu centra velike, lokalne praznine. To bi dovelo do toga da materija bude privučena gravitacijom ka spoljašnjosti praznine, koja ima veću gustinu, što bi uzrokovalo da praznina vremenom postaje sve praznija. Kako se praznina prazni, brzina udaljavanja objekata od nas bila bi veća nego da praznine nema. To stoga stvara privid brže lokalne stope širenja – rekao je dr Indranil Banik, astrofizičar sa Univerziteta u Portsmutu, i dodao:

- „Hablova tenzija“ je uglavnom lokalni fenomen, sa malo dokaza da se stopa širenja ne slaže sa očekivanjima standardne kosmologije u daljoj prošlosti. Stoga je lokalno rešenje, poput lokalne praznine, obećavajući put za rešavanje problema.

Da bi ova ideja bila održiva, Zemlja i naš Sunčev sistem morali bi da budu blizu centra praznine poluprečnika od oko milijardu svetlosnih godina i sa gustinom za oko 20 odsto nižom od proseka za univerzum u celini, smatraju astronomi. Direktno prebrojavanje galaksija, navodi se, podržava ovu teoriju, jer je gustina u našem delu svemira niža nego u susednim regionima.

Međutim, postojanje tako velike i duboke praznine je kontroverzno jer se ne uklapa baš najbolje sa standardnim modelom kosmologije, koji sugeriše da bi materija danas trebalo da bude ravnomernije raspoređena.

Uprkos tome, novi podaci koje je dr Banik predstavio na NAM 2025 pokazuju da barionske akustične oscilacije (BAO) - „zvuk Velikog praska“ - podržavaju ideju o lokalnoj praznini.

- Ovi zvučni talasi putovali su samo kratko vreme pre nego što su ostali „zamrznuti“ na mestu kada se univerzum dovoljno ohladio da se formiraju neutralni atomi. Oni služe kao standardno merilo, čiju ugaonu veličinu možemo koristiti za mapiranje istorije kosmičkog širenja. Lokalna praznina blago iskrivljuje odnos između ugaone skale BAO i crvenog pomaka, jer brzine izazvane lokalnom prazninom i njenim gravitacionim efektom neznatno povećavaju crveni pomak pored onog koji nastaje usled kosmičkog širenja. - rekao je dr Banik i dodao:

- Razmatrajući sva dostupna merenja BAO u poslednjih 20 godina, pokazali smo da je model sa prazninom oko sto miliona puta verovatniji od modela bez praznine sa parametrima dizajniranim da odgovaraju posmatranjima kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja (CMB) koje je zabeležio satelit Plank, takozvane homogene Plankove kosmologije.

Sledeći korak je da astronomi uporede svoj model lokalne praznine sa drugim metodama za procenu istorije širenja univerzuma, kao što su kosmički hronometri.

(Telegraf Nauka/Royal Astronomical Society)