Orbitalni istraživač Marsa snimio vulkan koji viri iznad vrhova jutarnjih oblaka

Svemirska letelica Odiseja 2001 ostvarila je prvi pogled svoje vrste na vulkan Arsija Mons, koji nadvisuje najviše vulkane na Zemlji.

Nova panorama Marsove Odiseje 2001 prikazuje jedan od najvećih vulkana Crvene planete kako viri kroz vrhove oblaka malo pre svitanja. Arsija Mons i dva druga vulkana predstavljaju takozvane planine Tarsis, koje su često okružene oblacima vodenog leda (za razliku od jednako uobičajenih marsovskih oblaka ugljen-dioksida), naročito rano ujutru.

Preporučujemo

Ova panorama je prvi put da je jedan od tih vulkana snimljen na horizontu planete, dajući istu perspektivu Marsa koju astronauti imaju u pogledu Zemlje kad gledaju dole sa Međunarodne svemirske stanice.

Lansirana 2001, Odiseja je najduža misija u orbiti oko neke druge planete, a ovaj novi snimak je vrsta nauke na kojoj je orbiter počeo da radi 2023, kad je snimio prvu od sad četiri slike marsovskog horizonta na velikoj visini. Letelica se zarotira 90 stepeni u orbiti kako bi kamera, ugrađena radi proučavanja površine Marsa, napravila snimak.

Taj ugao omogućava naučnicima da vide slojeve prašine i oblaka vodenog leda, dok niz snimaka omogućava posmatranje promena tokom sezona.

„Vidimo neke zaista značajne sezonske razlike u tim snimcima horizonta“, kaže Majkl Smit iz Centra NASA za svemirske letove Godard. „To nam daje nove uvide kako Marsova atmosfera evoluira“.

Razumevanje Marsovih oblaka je naročito važno za razumevanje klime planete i kako se dešavaju fenomeni kao što su oluje prašine. Te informacije mogu da pomognu budućim misijama, uključujući operacije ulaska, spuštanja i sletanja.

Vulkanski džinovi

Dok se ovi snimci fokusiraju na gornju atmosferu, tim Odiseje pokušao je da uključi i zanimljive površinske odlike. Na najnovijem snimku horizonta, od 2. maja, Arsija Mons izdiže se u visinu od 20 kilometara, otprilike duplo više nego najveći vulkan na Zemlji, Mauna Loa, koji se izdiže devet kilometara iznad morskog dna.

Najjužniji od Tarsis vulkana, Arsija Mons, prekriven je sa najviše oblaka. Oni nastaju kad se vazduh širi dok se podiže uz planinu i zatim se brzo hladi. Naročito su gusti kad je Mars najdalje od Sunca – period poznat kao afel. Pojas oblaka koji se formira preko ekvatora planete u ovom periodu je prikazan na novoj panorami.

„Izabrali smo vulkan Arija Mons očekujući da vidimo vrh iznad ranih jutarnjih oblaka, što se i desilo“, kaže Džonaton Hil sa Državnog univerziteta Arizone, zadužen sa Odisejinu kameru – tj. termalni emisioni sistem snimanja, THEMIS.

THEMIS može da vidi Mars i u vidljivoj i u infracrvenoj svetlosti. Druga opcija omogućava naučnicima da identifikuju oblasti ispod površine koje sadrže vodeni led, što bi mogli iskoristiti prvi astronati na Marsu.

Kamera takođe može da snimi Marsove malene mesece, Fobos i Dejmos, omogućavajući naučnicima da analiziraju sastav njihove površine.

(Telegraf Nauka/NASA)