Ovo je pravo svemirsko iznenađenje: Nova planeta nije „mini Neptun“, već „super Venera“
Nova planeta nazvana Enajpoša, koja se takođe označava kao GJ 1214 b, izazvala je veliko iznenađenje među astronomima i naučnicima. Iako je prvobitno bila klasifikovana kao "mini Neptun", njeno istraživanje je otkrilo da poseduje osobine koje je čine sličnom "super Veneri". Ovaj otkriće ne samo da menja naš pogled na ovu planetu, već može pomoći u preispitivanju kako klasifikujemo egzoplanete i pružiti dragocene uvide u evoluciju atmosfera drugih svetova, prenosi Earth.com.
Kada je Enajpoša prvi put otkrivena, svrstana je u grupu planeta poznatih kao "mini Neptuni". Ove planete su obično manje od Neptuna, ali imaju velike, gasom bogate atmosfere. Naučnici nisu očekivali da će Enajpoša biti nešto posebno, verovali su da će biti još jedan običan "mini Neptun", poput mnogih drugih planeta u Mlečnom putu. Međutim, nova istraživanja su pokazala da ona nije samo "mini Neptun", već da ima karakteristike koje je čine vrlo sličnom Veneri, ali u mnogo većem i ekstremnijem obliku.
Astronomi koji su koristili podatke sa Svemirskog teleskopa Džejms Veb (JWST) otkrili su da Enajpoša poseduje gustu atmosferu koja se sastoji od vodonika, helijuma, metana, ugljen-dioksida i vode. Ova otkrića su naučnicima omogućila da planetu nazovu "super-Venera". To je naziv koji se koristi za planete koje imaju karakteristike Venerinih gustih atmosfera, ali u većim razmerama.
Posebno zanimljiv je sastav atmosfere Enajpoše, jer sadrži tragove molekula koje su prvi put zabeležene u spektroskopskim podacima sa JWST. Ova planeta je postala jedinstven primer egzoplanete koja, iako podseća na "mini Neptun", pokazuje osobine slične Veneri.
Jedan od glavnih izazova u proučavanju Enajpoše je analiza njene atmosfere, koja je prekrivena maglom i aerosolima. Ovi slojevi magle čine teško analiziranje atmosfere jer blokiraju svetlost koja bi inače omogućila detaljno istraživanje sastava gasa. Podaci dobijeni od JWST omogućili su astronomima da utvrde da atmosfera Enajpoše sadrži znatnu količinu metala, što je neobično za planetu koja je prvobitno klasifikovana kao jednostavniji "mini Neptun".
Venera, koja je slična ovoj egzoplaneti, takođe ima gustu atmosferu koja blokira mnoge informacije o njenoj površini. Međutim, Enajpoša ide korak dalje i njeni slojevi atmosfere još više otežavaju analizu. Njene složene atmosferske osobine, uključujući maglu, aerosole i metalne tragove, predstavljaju veliki izazov za naučnike, ali ujedno pružaju i dragocen uvid u složene procese u atmosferama drugih planeta.
Jedan od najvažnijih nalaza došao je kada su astronomi analizirali svetlost koja je prolazila kroz atmosferu Enajpoše. Ovi podaci su ukazali na prisustvo ugljen-dioksida, gasova koji su ključni za razumevanje klimatskih uslova na planeti. Naučnici su primetili da se svetlost menja kako prolazi kroz guste oblake planete, otkrivajući tragove ugljen-dioksida i metana u atmosferi.
Iako je signal ugljen-dioksida veoma slab, njegov otkriće je značajno jer je potvrdilo teoriju da Enajpoše može imati slične atmosferske osobine kao Venera, koja je poznata po velikim količinama ugljen-dioksida. Prema rečima Kazumase Onoa, jednog od istraživača koji je vodio teorijska istraživanja, detekcija ovog gasnog tragova zahtevala je pažljivu statističku analizu, jer je signal bio slab, ali dovoljno značajan da se potvrdi.
Nalazi sa Enajpoše su izazvali značajnu promenu u razumevanju egzoplaneta. Prethodno, planete koje su veće od Zemlje, ali manje od Neptuna, svrstane su u grupu "mini Neptuna". Međutim, nova istraživanja sugerišu da Enajpoša može predstavljati novu podvrstu planeta. Ova planeta je prepoznata kao prekretnica u razumevanju kako planete sa gustim atmosferama, bogatim gasovima, mogu postojati u različitim fazama svog razvoja.
Enajpoša može da se smatra mostom između "mini Neptuna" i "super Venera", jer ima osobine oba tipa planeta. Ovo bi moglo dovesti do novih teorija o tome kako ove planete nastaju i kako se razvijaju tokom vremena. Naučnici će morati da razviju nove metode za proučavanje ovih planeta, kako bi bolje razumeli kako njihove atmosfere funkcionišu i evoluiraju.
Iako Enajpoša nije potencijalno nastanjiva planeta, njeno istraživanje predstavlja značajan korak u razumevanju kako se razvijaju planete sa gustim atmosferama. Ova planeta nije samo još jedna egzoplaneta. Ona otvara nova vrata za razumevanje kako planete evoluiraju, kako se razvijaju njihove atmosfere, i šta možemo naučiti iz njihovih složenih komponenata. U budućnosti, naučnici će koristiti ova saznanja da bolje shvate kako se mogu formirati planete poput Enajpoše i da istraže druge egzoplanete u daljim sistemima.
(Telegraf Nauka / Earth.com)