Protoplanetarni diskovi mnogo su manji nego što se mislilo
Mnogi protoplanetarni diskovi u kojima se formiraju nove planete mnogo su manji nego što se mislilo. To je pokazalo novo istraživanje naučnika.
Tim istraživača iz Opservatorije Lejden u Holandiji koristilo je teleskop ALMA da pogleda 73 protplanetarna diska u sazvežđu Vuk. Otkrili su da mnoge mlade zvezde imaju skromne diskove gasa i prašine, neke prečnika od samo 1,2 astronomske jedinice. Istraživanje, prihvaćeno za objavljivanje u Astronomy & Astrophysics, ustanovilo je važnu vezu između primećenih protoplanetarnih diskova i egzoplaneta, prenosi Phys.org.
Preporučujemo
Senzacionalno otkriće na Marsu: Najduži organski molekuli pronađeni u uzorku iz rovera Kjuriositi
Futurističke „vanzemaljske“ rakete sa pogonom na nuklearnu fuziju mogle bi bitno izmeniti svemirska putovanja
U prethodnoj deceniji astronomi su snimili stotine protoplanetarnih diskova oko mladih zvezda koristeći moćne radio-teleskope poput ALMA. Kada se uporede sa veličinom našeg solarnog sistema mnogi od ovih diskova idu mnogo dalje od orbite Neptuna, naše najdalje planete. Osim toga, mnogi od diskova pokazivali su praznine na mestima gde se misli da nastaju džinovske planete. Istraživanje doktoranda Osmara M. Guera-Alvaradoa, postdoktorantkinje Marijane B. Sančez i profesorke Ninke van der Marel iz Opservadorije Lejden pokazuju da ovo možda i nije tipično.
Koristeći teleskop ALMA oni su snimili sve poznate protoplanetarne diskove oko mladih zvezda u sazvežđu Lupus, oblasti u kojoj se formiraju zvezde udaljene oko 400 svetlosnih godina od Zemlje. Istraživanje je pokazalo da su dve trećine od ta 73 protoplanetarna diska mala, sa prosečnim poluprečnikom od 6 astronomskih jedinica. To je otprilike orbita Jupitera. Najmanji disk imao je poluprečnik od samo 0,6 AJ, što znači da je manji od orbite Zemlje.
- Ovi rezultati potpuno menjaju naš pogled na to kako tipični protoplanetarni diskovi izgledaju. Samo najsjajniji diskovi, koje je najlakše primetiti, imaju velike praznine, dok su manji, kompaktniji diskovi bez takvih struktura mnogo češži – rekao je Guera-Alvarado.
Mali diskovi uglavnom su pronađeni oko zvezda male mase, koja je između 10 i 50 odsto mase našeg Sunca. To je najčešći tip zvezda u svemiru.
- Posmatranje pokazuje da ovi kompaktni diskovi imaju optimalne uslove za formiranje takozvanih „super-Zemlji“ jer je najveći deo prašine blizu zvezde, gde ovakve planete nastaju – rekla je Sančezova.
Super-Zemlje su terestričke planete nalik Zemlji, ali sa masom koja je do 10 puta veća od mase naše planete.
(Telegraf Nauka/Phys.org)