Otkriveno 128 novih meseca oko Saturna – sad ih ima 274

Astronomi su otkrili 128 novih meseca u orbiti oko Saturna, dajući mu nedostižno vođstvo u broju meseca u solarnom sistemu.

Reč je o skoro duplo više meseca nego što ih imaju sve druge planete u solarnom sistemu zajedno.

Preporučujemo

Donedavno je „kralj meseca“ bio Jupiter, ali Saturn sad ima ukupno 274 meseca, gotovo dvostruko više nego sve druge planete solarnog sistema zajedno. Istraživači su ranije identifikovali 62 Saturnova meseca pomoću Kanadsko-francusko-havajskog teleskopa i – videvši prigušene naznake da ih ima još – obavili dalje opservacije 2023.

„Otkrili smo 128 novih meseca. Prema našim projekcijama, mislim da Jupiter to nikad neće dostići“, rekao je dr Edvard Ešton iz Instituta za astronomiju i astrofiziku Kineske akademije na Tajvanu.

Na dan 5. februara 2024. Jupiter je imao 95 meseca sa potvrđenim orbitama.

Nove mesece je zvanično priznala Međunarodna astronomska unija ove nedelje i zasad su označeni nizovima brojeva i slova. Na kraju će dobiti imena po galskim, nordijskim i kanadskim inuitskim bogovima, u skladu sa konvencijom za Saturnove mesece. Većina spada u nordijsku grupu, što znači da astronomi sad tragaju za desetinama opskurnih vikinških božanstava. „Na kraju će kriterijumi možda morati da budu malo ublaženi“, kaže Ešton.

Meseci su identifikovani putem sekvencijalnih snimaka koji prate putanju meseca preko neba i kombinuju ih kako bi mesec bio dovoljno sjajan za detekciju. Svih 128 novih meseca su „neregularni meseci“, objekti u obliku krompira široki samo nekoliko kilometara. Veliko povećanje broja ovih objekata ukazuje na potencijalne buduće sporove oko toga šta se smatra mesecom.

„Sa trenutnom tehnologijom, mislim da ne možemo uraditi mnogo više nego što je već urađeno za mesece oko Saturna, Urana i Neptuna“, kaže Ešton.

Detaljnije opservacije ovog mnoštva malenih meseca mogle bi dati naučnicima uvid u turbulentni period ranog solarnog sistema, kad su planete migrirale oko nestabilnih orbita, a sudari bili uobičajeni.

Novi meseci se nalaze u grupama, što sugeriše da su mnogi od njih ostaci mnogo većih objekata koji su se sudarili i raspali tokom poslednjih 100 miliona godina. Svi imaju velike, eliptične orbite nagnute u odnosu na orbite meseca bližih planeti.

„To su verovatno fragmenti manjeg broja prvobitno privučenih meseca koji su se raspali u žestokim sudarima, sa drugim Saturnovim mesecima ili sa prolazećim kometama“, kaže prof. Bret Gledmen sa Univerziteta Britanske Kolumbije.

Razumevanje dinamike Saturnovih mnogih meseca moglo bi takođe pomoći da se dođe do odgovora na pitanja o poreklu Saturnovih prstenova, za koje naučnici pretpostavljaju da bi mogli biti proizvod nekog meseca koji je rasturila gravitacija planete.

Osim toga, svemirska letelica „Hera“ Evropske svemirske agencije u sredu treba da proleti pored Marsa i priđe do 300 kilometara od njegovog najmanjeg i najudaljenijeg meseca, Deimosa. Taj mesec, širok oko 11 kilometara, smatra se posledicom ogromnog udara u Mars ili asteroida zarobljenog u orbitu Crvene planete.

„Hera“ će takođe snimiti Marsov veći mesec, Fobos, pre nastavka svoje misije u cilju ispitivanja asteroida Dimorfosa, koji je pre tri godine namerno udarila letelica NASA.

Kad stigne do asteroida, „Hera“ će obaviti detaljno ispitivanje radi razvoja tehnologije za skretanje opasnih asteroida koji bi mogli udariti u Zemlju u budućnosti.

(Telegraf Nauka/Guardian)