Ova egzoplaneta koja kruži oko mrtve zvezde možda prikazuje sudbinu Zemlje – ako preživi smrt Sunca

Planetarni sistem vezan za mrtvog belog patuljka, udaljen 4.000 svetlosnih godina, dao je astronomima uvid u mogući izgled Sunca i Zemlje za oko osam milijardi godina.

Međutim, to bi bila budućnost Zemlje ako naša planeta preživi transformaciju Sunca u nadutog crvenog džina. Očekuje se da to te tranformacije dođe za 5-6 milijardi godina, kad Sunce konačno potroši svoje zalihe goriva potrebne za nuklearnu fuziju.

U fazi crvenog džina, Sunce će se naduti otprilike do orbite Marsa, proždirući Merkur, Veneru – i možda Zemlju. Posle toga će Sunce postati tinjajući beli patuljak, poput onog u osmotrenom planetarnom sistemu.

Preporučujemo

Jedan način da naša planeta izbegne crveno džinovsko Sunce je da migrira do orbite Marsa ili dalje. To bi Zemlju pretvorilo u zračenjem opustošenu, ali zamrznutu ljušturu koja kruži oko sagorele zvezde. Novi planetarni sistem pokazuje da je takvo „čudesno bekstvo“ moguće, piše Yahoo.

Istraživači su identifikovali belog patuljka sa otprilike polovinom mase Sunca i planetom-saputnikom velikom kao naša planeta u orbiti dvaput širokoj kao Zemljina oko Sunca, što je slika kako bi preživela Zemlja mogla izgledati za oko osam milijardi godina.

„Trenutno ne postoji konzenzus da Zemlja može izbeći nalet Sunca kao crvenog džina za šest milijardi godina“, kaže Keming Džang sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu.

Jedan elemenat tog sistema, lociranog u blizini centralne mase Mlečnog puta, razlikuje ga od budućeg solarnog sistema: još jedan član sa masom od otprilike 17 Jupitera, najmasivnije planete solarnog sistema.

Taj objekat je verovatno smeđi patuljak, telo obično smatrano „neuspelom zvezdom“ pošto se formira kao zvezda, ali ne sakupi masu potrebnu za pokretanje fuzije vodonika u helijum u svom jezgru, nuklearnog procesa koji definiše zvezdu „glavnog niza“ kao što je Sunce.

Dobra vest za Zemlju…možda ne za život

Analog budućeg solarnog sistema otkriven je pomoću „događaja mikroizobličenja“, iskrivljenja svetlosti iz pozadinskog izvora koje uzrokuje gravitacioni uticaj tela u prolazu između tog izvora i Zemlje.

Mikroizobličenje je slab oblik gravitacionog sočiva, fenomena koji je prvo predvideo Albert Ajnštajn svojom opštom teorijom relativnosti. Opšta relativnost sugeriše da objekti sa masom uzrokuju „iskrivljenje“ same strukture prostor-vremena, četvorodimenzionalnog jedinstva prostora i vremena.

Ne samo da gravitacija dolazi iz tog iskrivljenja, već iskrivljenja takođe savijaju svetlost kad talasi iz pozadinskog objekta prolaze kroz njih. Ova savijena svetlost onda izgleda blještavije iz naše perspektive zbog iskrivljene putanje kojom mora da ide na putu do naših detektora.

Ovaj događaj, nazvan KMT-2020-BLG-0414, osmotren je 2020. Sastojao se od povećanja sjaja pozadinske zvezde (udaljene 24.000 svetlosnih godina) oko 1.000 puta. Objekti ili sočiva koji uzrokuju to povećanje sjaja su tela planetarnog sistema.

U cilju daljeg istraživanja tog planetarnog sistema, naučnici sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju pratili su mikroizobličenje 10-metarskim teleskopima Kek na Havajima. Istraživačima su bile potrebne tri godine da bi utvrdili da je u pitanju istrošen beli patuljak. To je utvrđeno na osnovu onoga što se nije videlo – slike nisu pokazivale svetlost očekivanu od zvezde glavnog niza.

Iako ovaj planetarni sistem pokazuje da bi Zemlja mogla izbeći da je Sunce proguta za oko šest milijardi godina, ne govori nam da li bi bilo kakav oblik života na našoj planeti (ako bude postojao do tada) takođe mogao preživeti.

Izgleda da bi, ako Zemlja pobegne od širećih spoljnih slojeva naše zvezde u fazi crvenog džina, ta migracija takođe izbacila našu planetu izvan zone pogodne za život – regiona oko zvezde sa temperaturama koje nisu ni previše tople ni previše hladne da bi planeta imala tečnu vodu, bitan sastojak za stvaranje života.

Međutim, vreme čovečanstva na Zemlji će verovatno već isteći oko 4-5 milijardi godina pre nego što Sunce postane crveni džin. U svakom slučaju, planeta će biti naseljiva još oko milijardu godina, kad će okeani ispariti zbog neobuzdanog efekta staklene bašte – mnogo pre opasnosti od crvenog džina.

Džang kaže da bi čovečanstvo moglo da migrira ka spoljašnjosti solarnog sistema kako bi izbeglo takvu sudbinu. Potencijalne mete za preseljenje su Jupiterovi meseci, poput Evrope, Kalista i Ganimeda, ili Enkelad u orbiti Saturna.

Izgleda da ovi meseci imaju zamrznute okeane vode, a šireće Sunce bi ih moglo otopiti i učiniti pogodnim za život. Ta ironija sudbine će pomeriti naseljivu zonu do orbita Jupitera i Saturna.

Ovo istraživanje demonstrira potencijal mikroizobličenja kao tehnike za proučavanje planetarnih sistema i njihovih zvezda. Instrument koji bi to mogao u potpunosti iskoristiti je teleskop „Nensi Grejs Roman“, čije lansiranje je predviđeno za 2027. Sledeći veliki svemirski teleskop NASA će tako tragati za vansolarnim planetama ili egzoplanetama.

(Telegraf Nauka/Yahoo)