Istraživači smatraju da je Zemlja možda nekad imala prsten kao Saturn
Prsten asteroidnih ostataka možda se vrtio oko Zemlje desetinama miliona godina i možda je čak izmenio klimu planete.
Nakon što se umalo sudarila sa asteroidom pre 466 miliona godina, Zemlja je možda poput Saturna imala prsten od debrija tokom desetina miliona godina, što je možda značajno izmenilo njenu klimu, piše New Scientist.
To smatraju Endi Tomkins i kolege sa Univerziteta Monaš u Melburnu, koji su identifikovali 21 krater širom sveta stvoren padom meteorita tokom perioda poznatog kao Ordovicijumski događaj pre 466 miliona godina. Oni kažu da su te kraterske lokacije rezultat većih objekata iz ranije neidentifikovanog prstena.
Preporučujemo
Zemlja će 53 dana imati 2 prirodna satelita: Mini mesec uskoro ulazi u orbitu naše planete iz dubine svemira
Najstarija svedočanstva o Zemljinoj atmosferi možda se kriju u stenama na Mesecu
Uzimajući u obzir kretanje kontinenata zbog tektonike ploča, istraživači kažu da bi tada sve te lokacije bile blizu ekvatora. To je u skladu s nekim prstenom pošto se oni obično formiraju iznad ekvatora planeta.
Ranije istraživanje je identifikovalo dosledne tragove meteorita u jednom broju krečnjačkih naslaga, takođe iz tog vremena i takođe nekad blizu ekvatora.
Istraživači pretpostavljaju da je neki asteroid, sa prečnikom možda većim od 12 kilometara, prošao toliko blizu Zemlje da ga je rasturila gravitaciona sila, stvarajući prsten od ostataka.
Senka koju je taj prsten napravio možda je izazvala globalno zahlađenje i najledenije uslove koje je Zemlja doživela tokom poslednjih 500 miliona godina.
Tačna priroda tog prstena još nije poznata. „Ne znamo kako je taj prsten izgledao sa Zemlje ili koliko svetlosti je blokirao ili koliko debrija je moralo da bude u prstenu da se smanji temperatura na Zemlji“, kaže Tomkins.
Nije nečuveno da planete zarobe asteroide i smatra se da Zemlja privuče neki kilometarski objekat u privremenu orbitu otprilike jednom svakih 10 miliona godina.
Mnogo je ređe za manje planete poput Zemlje i Marsa da neki veliki asteroid prođe unutar Rošove granice – tačke u kojoj plimske sile većeg tela razbijaju manje telo.
Tačna distanca zavisi od karakteristika dva tela. Za neki čvrst asteroid koji se približava Zemlji, Rošova granica može biti malo više od 3.000 kilometara, dok bi se neki asteroid sastavljen od labavo skupljenog materijala dezintegrisao na 15.800 kilometara.
Međutim, još nema dovoljno podataka da bi se reklo da je Zemlja zaista imala prstenove. Birger Šmic sa švedskog Univerziteta u Lundu kaže da bi jedan način testiranja hipoteze bio traganje za specifičnim zrnima sa asteroida u kraterima i drugim okolnim sedimentima slične starosti kako bi se videlo da li krateri povezani sa prstenom pokazuju jasan potpis.
(Telegraf Nauka/New Scientist)