Zemlja i Mesec će pogurati svemirsku letelicu na putu za Jupiter

Svemirska letelica lansirana prošle godine će pomoću manevra gravitacione praćke biti katapultirana sledećeg meseca oko Zemlje i Meseca na put ka Jupiteru.

Sonda Evropske svemirske agencije (ESA) „Juice“ krenula je u aprilu 2023. u misiju otkrivanja da li Jupiterovi ledeni meseci Ganimed, Kalisto i Evropa mogu da budu domaćini vanzemaljskom životu u svojim ogromnim, skrivenim okeanima, piše Phys.org.

Ta svemirska letelica bez posade, teška šest tona, trenutno je 10 miliona kilometara od Zemlje. Međutim, vratiće se pored Meseca i zatim Zemlje 19-20. avgusta, koristeći njihove gravitacione podsticaje da sačuva gorivo na vijugavom, osmogodišnjem putovanju do Jupitera.

Preporučujemo

Ljudstvo u centru ESA u Darmštadu počelo je pripreme za komplikovani manevar ove nedelje. Očekuje se da će „Juice“ stići u Jupiterov sistem u julu 2031.

Ići će dužim putem. Nasina letelica „Evropa Kliper“ treba da poleti u oktobru i da stigne do Jupiterovih meseca godinu dana pre sonde „Juice“.

„Juice“ ide dužim putem delimično zbog toga što lansirna raketa „Arijana 5“ nije bila dovoljno jaka za direktan izbačaj ka Jupiteru, koji je udaljen oko 800 miliona kilometara.

Bez neke ogromne rakete, slanje sonde „Juice“ pravo do Jupitera zahtevalo bi 60 tona goriva, a „Juice“ ima samo tri tone, kaže ESA. Jedino rešenje je gravitaciona asistencija.

Leteći blizu planeta, letelica može da iskoristi njihovu gravitacionu silu, koja može da promeni njenu putanju, ubrza je ili uspori. Mnoge druge svemirske misije su upotrebile planete radi gravitacionog podsticaja, ali će proletanje pored Zemlje i Meseca biti prvi takav manevar dvostruke gravitacione asistencije.

„Juice“ će proći 750 kilometara iznad Meseca 19. avgusta, pre nego što projuri pored naše planete narednog dana. Sonda će napustiti Zemlju brzinom od 3,3 kilometra u sekundi – umesto tri kilometra u sekundi da nije uključen Mesec.

Prolazeći pored Zemlje i Meseca, sonda će iskoristiti priliku za slikanje i testiranje svojih brojnih instrumenata. Neki sa Zemlje će takođe slikati. Srećni amateri će pomoću teleskopa i dvogleda možda čak uočiti sondu dok bude preletala jugoistočnu Aziju.

Manevar je pažljivo planiran godinama, ali neće biti lako. Najmanja greška tokom katapultiranja oko Meseca biće pojačana Zemljinom gravitacijom, potencijalno stvarajući mali rizik da letelica uđe u Zemljinu atmosferu i sagori.

Ekipa na Zemlji će pažljivo posmatrati letelicu i imaće 12-18 sati da izračuna i prilagodi njenu putanju ako bude potrebno. Najgori scenario je da količina potrebnih korekcija poništi korist od dvostruke gravitacione praćke.

Ako sve bude kako treba, „Juice“ će se vratiti u međuplanetarni prostor – barem nakratko.

Prvo će ići do Venere radi još jednog podsticaja u 2025. Čak će proleteti pored Zemlje još dva puta – 2026, i poslednji put 2029, pre konačnog puta ka Jupiteru.

Zatim dolazi zaista težak deo misije. Kad „Juice“ stigne do Jupitera, pomoću neverovatnih 35 gravitacionih asistencija skakaće oko okeanskih meseca Jupitera.

Putanja sonde će tada izgledati kao tanjir špageta. Manevar Zemlja-Mesec je šala u poređenju s tim.

(Telegraf Nauka/Phys.org)