Jedna od odbačenih raketa Ilona Maska napravila je novi lunarni krater

Šokantni snimci su otkrili štetu nastalu kad je odbačena raketa kompanije Spejseks udarila u Mesec. Prošle nedelje se drugi stepen rakete Falkon 9 sjurio u lunarnu površinu brzinom od 8.690 km/h. Naučnici misle da bi ta raketa, teška 4.500 kg i duga 12 metara, udarila snagom od 15.000 štapova dinamita, ili tri tone TNT-a.

Sad je korejski lunarni satelit snimio prve slike novog kratera koji je eksplozija napravila. Svemirska letelica Danuri Korejskog instituta za aerokosmičko istraživanje (KARI) preletela je iznad udarnog mesta ubrzo nakon sudara. Orbiter je takođe da snimio slike 30 minuta pre udara, pokazujući „pre i posle“.

Preporučujemo

Na ovim neverovatnim snimcima jasno je vidljiv novi krater na lunarnoj površini. Naučnici procenjuju da bi mogao biti širok do 27 metara i dubok pet metara. Oblast oko mesta udara je takođe primetno tamnija nakon što je raketa izdubila teren, zasipajući okolinu prašinom i kamenjem.

Institut kaže da će opservacije uskoro biti potvrđene fotografijama sa Orbitera NASA za lunarno osmatranje (LRO). Iako orbiter nije bio u odgovarajućoj poziciji da snimi sudar uživo, očekuje se da će napraviti veoma jasne fotografije kratera.

U međuvremenu, grupa istraživača iz Instituta za astrofiziku Andaluzije u Španiji tvrdi da su zabeležili jedini snimak samog udara. Buster rakete je udario odmah iza Mesečeve ivice, što znači da je sam bljesak bio skriven. Međutim, astronomi misle da su uspeli da snime stub prašine i krhotina izbačen u svemir silom udara.

Raketa Falkon 9 je lansirana iz svemirskog centra Kenedi na Floridi u januaru prošle godine. Nosila je dve privatne letelice, Blue Ghost i Resilience, u lunarnu orbitu i nije bilo predviđeno da udari u Mesec.

Primarni buster je dizajniran da se koristi više puta, bezbedno se vrativši na Zemlju nakon potiskivanja gornjih stepena u svemir. Međutim, dalji delovi se jednostavno odbacuju i ostavljaju da plutaju svemirom, gde često sagore u Zemljinoj atmosferi nakon nekoliko godina.

Iako nikad nije bilo planirano da pogodi Mesec, kombinacija Mesečeve gravitacije i neočekivanih solarnih vremenskih prilika je gurnula ovaj sekundarni stepen na put sudara sa našim prirodnim satelitom. Ovo su prvobitno uočili nezavisni astronomi, koji su primetili opasnu putanju rakete, pre nego što je to potvrdio Centar NASA za proučavanje objekata blizu Zemlje.

Printskrin: Youtube/@KARItelevision

Naučnici širom sveta su bili veoma uzbuđeni zbog ovog udara jer daje retku priliku da se posmatra lunarni udar pod relativno kontrolisanim uslovima. Mesec svake godine pogode hiljade meteorita, ali je većina njih previše mala da bi se videla teleskopima ili nemaju poznatu veličinu i masu.

Međutim, naučnici znaju tačno koliko je težak drugi stepen rakete Falkon 9 i od čega je napravljen. Ovo suštinski pretvara udar u džinovski laboratorijski eksperiment, što je savršeno za učenje kako su udari oblikovali istoriju Meseca.

Godine 2006, Evropska svemirska agencija je namerno srušila satelit SMART-1 na površinu Meseca brzinom od 7.200 km/h da bi se posmatrao udar. Poslednji put se neka raketa slučajno srušila na Mesec 2022, kad su delovi kineske letelice ostavili dva kratera na dalekoj strani.

Ovi udari ne predstavljaju pretnju ljudskom životu, a krhotine neće uticati na Zemlju. Međutim, naučnici počinju da brinu zbog rastućih gomila otpada koji se skuplja u svemiru.

Na Mesecu se sad nalazi oko 3.000 objekata koje je napravio čovek, ukupno teških oko 190 tona, a istraživači očekuju da će ih u budućnosti pasti još mnogo više. Iako ovi udari direktno utiču samo na mali region Mesečeve površine, njihove posledice bi mogle biti katastrofalne.

Ne samo da udar pravi krater, on stvara vrstu krhotina koje se udaljavaju od mesta udara velikom brzinom. Te krhotine će leteti mnogo dalje, kažu naučnici. Svaki fragment može biti mali, ali bi mogao da probije komoru pod pritiskom – loša vest za astronaute unutra – ili da prodre u robotsku letelicu i ošteti njene sklopove.

Rizik je trenutno veoma mali, tako da naučnici mogu da koriste Mesec kao poligon za testiranje udara, ali bi se to uskoro moglo promeniti. Danas hiljade stvari kruže oko Zemlje i sudar sa bilo kojom od njih mogao bi da upropasti neku misiju.

Iako je trenutno rizik prilično mali, postoje planovi za ozbiljnu infrastrukturu na Mesecu u narednim decenijama, pri čemu NASA, Kina i razne privatne kompanije planiraju sletanja i čak stalne lunarne baze.

Dakle, iako danas nije problem, to je nešto o čemu treba da razmišljamo kako ne bi postalo problem u budućnosti.

Ko je sve bio na Mesecu?

Ukupno je 12 ljudi hodalo po Mesecu.

U misiji Apolo 11, 21. jula 1969, Nil Armstrong je ušao u istoriju kao prva osoba koja je kročila na površinu Meseca, a zatim je kročio kolega iz posade Edvin „Baz“ Oldrin.

Pit Konrad i Alen Bin su 19. i 20. novembar 1969. godine bili šetači po Mesecu u misiji Apolo 12. Posada Apola 12 je doživela je dva udara munje odmah nakon lansiranja njihove rakete Saturn V.

Alen Šepard i Edgar Mičel su bili su deo misije Apolo 14. Lansirani su 31. januara 1971. godine, a sleteli su u region Fra Mauro na Mesecu, prvobitnu destinaciju Apola 13.

Dejv Skot i Džejms Irvin (Apolo 15) sleteli su na Mesec 30 jula i ostali tri dana, do 2. avgusta 1971.

Džon Jang i Čarli Djuk su bili sledeći ljudi koji su hodali po Mesecu 21. aprila 1972. godine u okviru misije Apolo 16. Kad je posada stigla u lunarnu orbitu, misija je zamalo morala biti prekinuta zbog problema sa glavnim motorom komandnog i servisnog modula.

Poslednji ljudi koji su hodali po Mesecu bili su Judžin (Džin) Sernan i Harison (Džek) Šmit tokom misije Apolo 17, 11. decembra 1972. Pre nego što je napustio Mesec, Sernan je u lunarni regolit upisao inicijale svoje ćerke Trejsi. Pošto na Mesecu nema vremenskih prilika kao što su vetar ili kiša koji bi vršili eroziju, njeni inicijali bi tamo trebalo da ostanu veoma dugo.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)