Kasini je pre smrti video tajne u morima Saturnovog meseca Titana

D. M.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Misija se možda završila udarom u Saturn, ali Kasini još daje rezultate.

Foto: NASA/Robert Lea

Letelica Kasini je možda dramatično završila svoju 20-godišnju misiju istraživanja Saturnovog susedstva pre sedam godina, sunovratom na gasovitog džina, ali još omogućava naučne nalaze, piše Space.

Pomoću radarskih podataka koje je sakupio Kasini, astronomi sa Univerziteta Kornel dobili su nove informacije o tečnom okeanu Saturnovog najvećeg meseca, Titana, koji je sastavljen od ugljovodonika, vrste organskih hemikalija od ugljenika i vodonika. Među tim hemikalijama su, na primer, metan i etan.

Istraživači su analizirali sastav i „grubost“ Titanovog mora, koje se nalazi blizu severnog pola. Otkrivena su mirna mora metana sa blagom plimskom strujom. Ne samo da to prethodna ispitivanja nisu pronašla, već predstavlja osnovu za buduća ispitivanja okeanskih meseca u solarnom sistemu.

Kasini je podatke sakupio pomoću „balističkog radara“ – letelica je na Titan usmerila radiozrak koji je zatim reflektovan ka Zemlji. Efekat je polarizacija površinske refleksije sa Titana, što je omogućilo posmatranja iz dve perspektive. Standardni radar koji je video signal reflektovan nazad ka letelici omogućavao je samo jednu perspektivu.

Ove bistatičke informacije su kompletniji skup podataka, osetljive i na sastav reflektujuće površine i njenu grubost.

Kasini je lansiran 15. oktobra 1997. i putovao je sedam godina do Saturnovog sistema. NASA je 2017. sudarila letelicu sa Saturnom kako bi sprečila da udari u jedan od 146 poznatih meseca gasovitog džina.

Ispitane su opservacije tri Titanova polarna mora: Kraken, Ligeja i Punga. Sastav površinskih slojeva tih ugljovodoničnih mora zavisio je od lokacije i latitude. Naročito je materijal na površini najjužnijeg dela Krakenskog mora najefikasnije reflektovao radarske signale.

Sva tri mora izgledala su mirno kad ih je Kasini posmatrao – letelica je detektovala talase od oko 3,3 milimetra. Tamo gde su ugljovodonična mora sretala obalu, visina talasa rasla je do samo 5,2 milimetra, ukazujući na postojanje slabih plimskih struja.

„Takođe postoje pokazatelji da su reke koje se ulivaju u mora od čistog metana dok ne stignu do otvorenog mora, bogatijeg etanom. Kao kad se na Zemlji slatkovodne reke ulivaju u slanu vodu okeana“, kažu istraživači.

Ovo otkriće je u skladu sa meteorološkim modelima Saturnovog meseca, koji predviđaju da je kiša koja pada na Titanu uglavnom od metana, sa malim količinama etana i drugih ugljovodonika.

Istraživači nastavljaju rad sa podacima koje je Kasini sakupio tokom 13 godina proučavanja Titana. To je rudnik podataka koji tek treba u potpunosti analizirati na načine koji bi mogli doneti još otkrića. Ovo je samo prvi korak.

(Telegraf Nauka/Space)