Istraživači rešavaju najveće lunarne misterije: Stigli uzorci s „tamne strane“ Meseca, slede analize

Čang‘e-6 prva je u istoriji donela materijal sa udaljene strane najbližeg prirodnog satelita, naučnici jedva čekaju da ga ispitaju

Kineska sonda Čang‘e-6 donela je na Zemlju pravo blago – prve uzroke prikupljene sa udaljene strane Meseca. Ova misija je dokazala trenutnu dominaciju Kine u svemirskoj trci, a naučnici iz ove zemlje jedva čekaju da započnu ispitivanja uzoraka i otkriju još lunarnih misterija, piše Sinhua.

- Misija Čang‘e-6 predstavlja značajnu prekretnicu u istoriji lunarnih istraživanja i značajno će doprineti shvatanju evolucije Meseca. Novi uzorci neminovno će dovesti do novih otkrića. Fascinacija Mesecom duboko je ukorenjena u kineskoj kulturi već dugo. Kineski naučnici jedva čekaju da dobiju priliku da doprinesu lunarnoj nauci – rekao je Jang Vej, istraživač Instituta geologije i geofizike Kineske akademije nauka, za agenciju Sinhua.

Preporučujemo

Ranija kineska misija Čang‘e-5 donela je uzorke sa vidljive strane Meseca, što su bili prvi uzorci sa Zemljinog satelita nakon 1976. i sovjetske misije Luna 24.

Otvorenost istraživača

- Kineska sonda Čang‘e-6 nosila je četiri tovara koje su razvili kineski i strani naučnici. Zamislivo je da je da takva bude otvorenost kineskih lunarnih istraživača i prilikom proučavanja uzoraka – rekao je Jang.

Mesec se oko svoje ose okreće istom brzinom kojom kruži oko Zemlje. To je razlog što je sa naše planete uvek vidljiva jedna strana dok druga nije. Udaljena strana zbog toga naziva se „tamnom stranom Meseca“.

- Razlozi zbog koji su dve strane toliko različite jedna je od najvećih lunarnih misterija. Kroz analizi i istraživanja uzoraka koje je donela misija Čang‘e-6 mogli bismo mnogo bolje da shvatimo Zemljin satelit i popunimo praznine u znanju i odgovorimo na neka važna naučna pitanja – rekao je Lin Jangting, naučnik sa Instituta geologije i geofizike Kineske akademije nauka, za agenciju Sinhua.

Kineska sonda Čang‘e-6 lansirana je sa Zemlje 3. maja 2024, na udaljenu stranu Meseca uspešno je sletela 1. juna, a sa nje je poletela dva dana kasnije. Na našu planetu stigla je juče, u utorak 26. juna.

Svi uzorci koji su dosad doneti sa Meseca, a bilo ih je deset, doneti su sa bliže strane satelita.

- Naše trenutno znanje o Mesecu je zasnovano samo na uzorcima sa vidljive strane, koja ne pruža potpun uvid u ovaj satelit. Prvi put u istoriji su uzorci stigli sa dalje strane. Međunarodna naučna zajednica je zainteresovana za ove uzorke i oni će pomoći da testiramo teorije i hipoteze koje imamo – rekao je Li Sianhua, akademik Kineske akademije nauka.

Prva svemirska trka

Prvu svemirsku trku, u kojoj su dominirale SSSR i SAD, Sovjetski Savez započeo je silovito – 1957. su prvi lansirali satelit Sputnjik u svemir, 1959. poslali su satelit Luna 1 da proleti kraj Meseca, a iste godine Luna 3 je prva fotografisala dalju stranu Meseca, 1961. Jurij Gagarin je postao prvi čovek u svemiru, a onda su 1966. spustili i letelicu Luna 9 na lunarnu površinu. Međutim, u finišu je pobedila Amerika sa programom Apolo – 1968. prva ljudska posada stigla je do lunarne orbite, a onda su se 1969. i prvi ljudi spustili na Mesec. Međutim, SAD su 1972. prekinuli lunarna istraživanja, dok je SSSR to uradio 1976.

Decenijama posle toga nije bilo uspešnog lunarnog sletanja, ali je u 21. veku Kina odlučila da to promeni. Od 2007. do danas bilo je šest Čang‘e misija, tokom kojih je bilo i skeniranja satelita 2007, sletanja 2010, slanja rovera u ispitivanja… Tek prošlog avgusta Indija je uspela da postane četvrta zemlja koja je poslala letelicu na Mesec, a u januaru je to pošlo za rukom i Japanu. Rusija je doživela debakl kada je pokušala da pošalje Lunu-25 na Mesec prošlog leta, a polovičan uspeh imala je Amerika – prva misija u januaru bila je neuspešna, ali su u februaru uspeli da, posle više od pola veka, spuste letelicu na Mesec.

(Telegraf Nauka / Xinhua)