Ogromna Sunčeva pega koja je izazvala superjake aurore se vratila

Region Sunčeve pege AR 13664, preimenovan u 13697, ponovo je došao. Možemo li očekivati ponovni nalet solarne aktivnosti?

Ranije ovog meseca, solarni aktivni region AR 13664 proizveo je 12 solarnih baklji X klase tokom šest dana.

Prva grupa baklji izazvala je sukcesivne koronalne eksplozije u pravcu Zemlje – ogromne erupcije plazme i magnetnog polja Sunca koje su dovele do geomagnetne oluje G5 na Zemlji, piše Space.

Preporučujemo

Ova kategorija geomagnetne oluje, prvi put nakon 2003, izazvala je aurore širom sveta. Poslednjeg dana pre rotiranja iza zapadnog oboda Sunca, 14. maja, aktivni region je proizveo najveću solarnu baklju (X8.79) nakon septembra 2017.

Dve nedelje kasnije, taj aktivni region se ponovo pojavio na istočnom obodu Sunca. Kakvu solarnu aktivnost možemo očekivati u narednim nedeljama?

Sunce ima prosečan period rotacije od 27 dana, dajući Zemlji pogled na pomenuti aktivni region tokom otprilike dve nedelje pre nego što skrene iza zapadne ivice Sunca. Zbog nemogućnosti praćenja aktivnog regiona s one strane Sunca, novi vidljivi aktivni regioni koji dolaze na istočnu ivicu Sunca dobijaju novu oznaku. Tako je AR 13664 s novim dolaskom u vidno polje preimenovan u AR 13697.

Međutim, u ovom slučaju, AR 13664/13697 nije nikad bio nevidljiv, zbog kontinuiranih rendgenskih opservacija sa Solarnog orbitera Evropske svemirske agencije, koji je trenutno iza Sunca (iz naše perspektive) u narednih nekoliko meseci.

Tokom tranzita preko Sunčevih leđa, aktivni region je malo usporio, a sveukupna frekvencija baklji klase X drastično je opala. Da li će se ovaj mirni period nastaviti?

Prilikom ponovnog pojavljivanja, u skladu sa ranijom reputacijom, AR 13697 je proizveo solarnu baklju X2.9, potvrđujući da je još sposoban za proizvodnju događaja vrednih pažnje.

Aktivni region će biti u tranzitu preko Sunca tokom naredne dve nedelje. Svetlost od solarnih baklji u tom periodu stići će do Zemlje, sa potencijalom da izazove kratkotrajne prekide radioveza, tj. privremene prekide u širenju radiotalasa na sunčanoj strani Zemlje, koji traju samo oko sat vremena.

Kao što smo doživeli sredinom maja, neke baklje takođe mogu izazvati koronalne eksplozije, koje su, za razliku od baklji, usmerene i njihov potencijalni uticaj na Zemlju uveliko zavisi od lokacije izvora na Suncu.

Neka koronalna eksplozija ima najveće šanse da dođe do zemlje ako se erupcija desi malo desno od Sunčevog centra. AR 13697 će stići do te lokacije 4-6 juna. Erupcije blizu tog vremenskog okvira imaće najveće šanse da proizvedu geomagnetnu oluju i izraženije aurore na Zemlji.

Geomagnetna oluja iz maja bila je vrlo jaka zbog uticaja multiplih koronalnih eksplozija u brzoj sukcesiji. Ako se trenutna tendencija manjeg broja solarnih baklji klase X nastavi, slično bombardovanje multiplim erupcijama je manje verovatno. Međutim, u odgovarajućim uslovima je potrebna samo jedna baklja za proizvodnju dovoljno guste, brze i savršeno pozicionirane/orijentisane koronalne eksplozije da bi se ponovila slična geomagnetna oluja.

Magnetno polje je glavni uzrok solarnih baklji, i što je aktivni region Sunca magnetno kompleksniji – veća je verovatnoća jakih baklji. Opservatorija NASA za solarnu dinamiku i Nacionalna naučna fondacija će meriti magnetno polje AR 13697, ali to nije lako kad je u blizini Sunčevog oboda. U narednim danima, kad region Sunčeve pege bude više na videlu, dobićemo novu procenu magnetne kompleksnosti i verovatnoće erupcija.

Aurora iz maja bila je zaista retka pojava, kao prva G5 geomagnetna oluja nakon 2003. Čak i ako se nastavi snažna aktivnost AR 13697, savršeni uslovi za postizanje nivoa G5 neće se lako ponoviti. Iako nije verovatno (ali nije nemoguće) da se G5 desi ovaj put, uslovi za G3-4 bi omogućili milionima da vide auroru na većim geografskim širinama.

Ovo takođe nije poslednja šansa. Dok solarna aktivnost nastavlja da raste do očekivanog vrhunca krajem 2024-2025, možemo očekivati još brojne geomagnetne oluje. Iako još jedna G5 oluja nije garantovana tokom ovog solarnog maksimuma, sigurno je moguća.

(Telegraf Nauka/Space)