Samo jedno zrnce leda je potrebno za detekciju života na Enkeladu

Ledeni meseci Saturna i Jupitera izbacuju u svemir ogromne mlazeve koji bi mogli sadržati dokaze o postojanju života. Dovoljno je da NASA uhvati nekoliko zrnaca leda iz tih strujanja kako bi se znalo sigurno.

Svemirska letelica koja prolazi kroz oblake leda u svemiru mogla bi pomoći naučnicima da detektuju vanzemaljski život – čak i ako su to samo sićušni delovi ćelije u nekoliko zrnaca leda, pokazali su laboratorijski eksperimenti, piše Live Science.

Ako život postoji na Saturnovom mesecu Enkeladu ili Jupiterovom mesecu Evropi, ogromni mlazevi sa tih meseca su trenutno najpristupačniji put da se dođe do dokaza.

Preporučujemo

Kako su nedavna istraživanja Enkelada pokazala, ove moćne struje potiču iz ogromnog okeana ispod površine meseca i izbijaju u svemir putem pukotina u ledenim omotačima, noseći zrnca leda koja bi mogli biti prožeta bakterijskim ćelijama i drugim organskim molekulima. Letelica koja prolazi kroz te struje mogla bi onda identifikovati znakove života utisnute u led.

Uzorkujući i analizirajući mlazeve Enkelada i možda Evrope, naučnici mogu saznati da li molekuli pogodni za život postoje u okeanima ispod njihove površine. Međutim, bakterijske ćelije bi mogle biti koncentrisane samo na vrlo malom broju od stotina hiljada zrnaca leda koje ovi ledeni meseci izbacuju u svemir.

Ćelije na ledu

Bakterija Sphingopyxis alaskensis živi u hladnom okruženju, može da preživi sa malo nutrimenata i vrlo je mala, tako da u teoriji može da stane na zrnca leda emitovana iz svetova poput Enkelada ili Evrope.

Voda sa zamrznutim bakterijama ubrizgana je u vakuumsku komoru. Pomoću masene spektroskopije – koju svemirske letelice mogu da izvedu – istraživači su izmerili različite talasne dužine svetlosti koju emituju čestice, što može da pokaže njihov sastav. Pronašli su brojne aminokiseline i masne kiseline, pored drugih znakova koji jasno ukazuju na bakterijsku ćeliju.

Rezultati eksperimenta pokazuju da čak ako je 1% ćelije na zrncu leda – njen hemijski potpis će biti vidljiv.

U okviru misije koja traje 3-4 godine, na primer, svemirska letelica može da uzorkuje stotine hiljada zrnaca, ako ne i milijarde, prilikom više proletanja pored mete. Čak i ako nekoliko tih zrnaca pokaže spektre slične onome što su istraživači otkrili, šanse neće biti mnogo loše da je reč o bakterijskoj ćeliji ili fragmentu ćelije. Dobro je što treba samo da nađete ćeliju u malom broju tih zrnaca i instrumenti vam mogu reći da li je to bakterijska ćelija.

Analizator prašine na letelici Kasini, koja je 2005. otkrila mlazeve sa Saturnovog meseca Enkelada, mogao je da registruje samo 30-300 čestica prilikom svakog proletanja, tako da ta sonda definitivno nije mogla da otkrije bakterijske ćelije ako su bile tamo.

Još jedna misija NASA, nazvana Juropa Kliper, koja bi trebalo da poleti u oktobru radi izučavanja Jupiterovog ledenog meseca Evropa, može da uzorkuje 10.000 do 100.000 individualnih zrnaca leda prilikom svakog proletanja, što povećava šanse za detektovanje bakterijskih ćelija, ako postoje na tom mesecu i ako su ugrađene u zrnca leda koja dolaze iz okruženja kao što je rezevoar vode ispod površine.

(Telegraf Nauka/Live Science)