Pauk nazvan po Stivenu Kolberu ima genom otprilike 50% veći od našeg

Mnogi pauci dostižu svoju maksimalnu veličinu otprilike u ovo doba godine, pošto su leto proveli jedući, što pomaže da se objasni njihova bitna uloga u dekoracijama za Noć veštica.

Istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu otkrili su da je pauk zamkar Aptostichus stephencolberti, čija veličina je oko 2,5 centrimetra, veliki na jedan drugi način: ima ogroman genom.

Preporučujemo

S obzirom na pompezni televizijski lik komičara Stivena Kolbera, čini se prikladnim da pauk nazvan po njemu ima genom koji je otprilike 50% veći od ljudskog genoma.

„Sa 4,6 gigabaza, odnosno 4,6 milijardi baznih parova DNK, to nije najveći genom među paucima, ali je znatan“, kaže profesor entomologije i nematologije Džejson Bond. Ovaj pauk je prvi član svoje porodice čiji genom je sekvenciran.

Ispunio mu želju

Godine 2008, nakon što je saznao da je Bond jednog pauka nazvao po rok muzičaru Nilu Jangu, Kolber je u svojoj emisiji zatražio da jedan pauk bude nazvan po njemu i Bond mu je ispunio želju.

Duž obalskih dina severne Kalifornije, posetioci plaža često, i ne znajući, dolaze u kontakt sa Kolberovim imenjakom, koji se krije u jazbinama. Iako mu nedostaje Kolberov razvijeni smisao za ironiju, ovaj pauk ima besprekoran osećaj za tajming.

Ženke provode čitave živote pod zemljom u jazbinama koje su obložene svilom i zatvorene kamufliranim vratima. One čekaju vibracije, izlazeći brzo da bi uhvatile plen koji se previše približio. Otrov nije opasan za ljude. Od preko 50.000 poznatih vrsta paukova, samo 30 do 50 imaju otrov za koji se zna da je toksičan po ljude.

Genom ovog pauka je takođe složen, sa 52 hromozoma naspram 23 kod ljudi. Veliki deo - 77% - potiče od ponavljajućih sekvenci, kopiranih mnogo puta u genomu, a ne od dodatnih gena.

Svim paucima, uključujući ovog, nedostaju telomerna ponavljanja — zaštita na krajevima hromozoma. Taj gubitak može objasniti bržu stopu evolucije hromozoma kod pauka nego kod kičmenjaka.

„To doprinosi proširenju našeg znanja o sastavu genoma pauka i stoga o načinu na koji su genomi evoluirali na stablu života životinja“, kažu istraživači.

Opasnost od gubitka staništa

Pošto pauci zamkari retko putuju daleko i pošto je njihovo stanište na obalskim dinama fragmentirano, genomski podaci mogu pomoći istraživačima da identifikuju populacije kojima bi mogla biti potrebna zaštita.

„Mi u Kaliforniji volimo naše plaže, a pauci zamkari ih dele sa nama“, kažu istraživači. „Nadamo se da ćemo razumeti kako stvari poput klimatskih promena, požara i urbanizacije mogu uticati na genetski diverzitet vrsta“.

Aptostichus stephencolberti živi samo na obalskim dinama u centralnoj Kaliforniji, od zaliva San Francisko do Montereja. Porast nivoa mora ugrožava ovo usko stanište.

„Oni će biti veoma osetljivi na porast nivoa mora, ali su takođe vrlo osetljivi na invazivne vrste“, kažu naučnici.

Genomi pauka poput ovog takođe mogu pomoći istraživačima da otkriju jedinjenja u otrovu koja bi mogla imati medicinske ili poljoprivredne primene. Neka jedinjenja dobijena iz otrova imaju potencijal kao lekovi protiv bolova, dok bi druga mogla pomoći u kontroli štetočina.

(Telegraf Nauka/Phys.org)