Naučnici organizovali trku 258 vrsta pauka: Koji je bio najbrži i zašto?

Tim naučnika pratio je brzinu trčanja 258 vrsta paukova kako bi otkrio da li, dok evolucija uzima zamah, poreklo može zaustaviti životinje da dostignu „superbrzinu“.

„Makroevolucioni obrasci performansi trčanja ne odražavaju samo varijacije u veličini tela, već i morfologiju nogu specifičnu za tu veličinu, ekološku diferencijaciju i filogenetsku istoriju. Nadamo se da će ova studija doprineti razvoju formalne evolucione biomehanike — discipline koja teži da objasni obrasce raznolikosti kroz eksplicitnu integraciju uporednih podataka velikih razmera, prirodne istorije i kvantitativnih modela izvedenih iz osnovnih principa,“ navodi se u zaključku studije postavljene na preprint serveru biorXiv, što znači da nije još prošla stručnu recenziju.

Preporučujemo

Oni su skupili 258 vrsta pauka, od najmanjih do najvećih.

- Najveći izazov nije bio naterati pauke da trče, niti snimiti ili analizirati to trčanje, već sakupiti željenu raznolikost vrsta. Sa praktične strane, oni pauci koji su bili i brzi i sposobni da se penju uz glatke površine (npr. pauci lovci i pauci skakači) ponekad bi pobegli, pa smo morali da ih hvatamo po laboratoriji – rekao je Jonas Volf, koautor studije, za IFLScience.

Kada su pauci bili spremni, trka je počela. Snimci koje je tim napravio prikazuju brze trkače kako jure preko papira. Ovi podaci su potom kombinovani sa prethodnim radovima kako bi se upotpunio broj predstavljenih vrsta u bazi podataka.

Među zabeleženim vrstama, postojao je jasan pobednik. Najbrži od svih bio je pauk lovac (Heteropoda cervina/jugulans) koji je postigao impresivnu brzinu od 3,59 metara u sekundi ili 12,9 kilometara na sat, što je znatno brže od prosečne brzine ljudskog džogiranja, koja iznosi oko 10 kilometara na sat.

- Ta vrsta je zabeležena u ranijoj studiji laboratorije Kristofera Klementea sa Univerziteta Sansajen Koust u Australiji. Tek poređenjem sa svim tim drugim vrstama otkriveno je da je ova australijska vrsta pauka lovca najbrži trkač među svim zabeleženim paucima – u apsolutnom smislu - rekao je Volf.

Istraživači smatraju da njegova brzina potiče od dugih, moćnih nogu. Ali evolucija paukova je pokazala da postoji više od jednog načina da se postane brz. Kada su rezultate prilagodili veličini tela, pojavio se drugi šampion: pauk goblin (porodica Oonopidae). On je možda sićušan, ali to nadoknađuje neverovatno visokom frekvencijom koraka – brzinom koju koristi da bi ulovio plen.

- Da li su ove dve vrste na svojoj biomehaničkoj ili fiziološkoj granici, mora se ispitati u naknadnim studijama - rekao je Volf. - Bar za pauke lovce, čini se da se oni nalaze u idealnoj tački (sweet spot), koristeći prednost svog velikog raspona nogu, a da još uvek nisu ograničeni masom kao teži tarantule. Ipak, postoje veće vrste paukova lovaca, kao što je džinovski lovac Heteropoda maxima iz pećina u Laosu, kojima nismo imali pristup u ovoj studiji.

Leanda Mejson sa Univerziteta Edit Kauan u Pertu, u Australiji, za New Scientist je rekla da se čini da su duge noge „menjač brzina“ kod pauka.

- Pauk lovac služi kao adut za knjigu rekorda, ali suštinsko otkriće je da brzinu pauka oblikuju arhitektura nogu i evoluciona istorija, a ne samo veličina ili to da li pauk plete mrežu – rekla je ona.

(Telegraf Nauka/arXiv/IFLScience)