Naučnici odlučili da prouče opasne zmije: Analiza DNK, skeleta i tela pokazala da je reč o 5 vrsta otrovnica

Visoki planinski venci Azije i dalje su među biološki najmanje istraženim regionima sveta. Zato i ne čudi što je novo istraživanje tajanstvenih zmija otrovnica na Himalajima potpuno šokiralo istraživače, , saopštio je naučni izdavač Pensoft.

Međunarodni tim naučnika rešio je da ispita himalajsku jamičarku opisanu još 1864. Koristeći kombinaciju svežeg i istorijskog DNK materijala, morfologije, anatomije skeleta i ekoloških posmatranja oni su otkrili nešto što ih je sve potpuno iznenadio – nije reč o jednoj, već o pet jasno različitih vrsta.

Preporučujemo

Studija, objavljena u žurnalu ZooKeys, revidira grupu himalajskih jamičarki. Analize su identifikovale pet jasno različitih linija na nivou vrste:

• Gloydius himalayanus,
• Gloydius chambensis,
• Gloydius hindukushensis,
• Gloydius hazarensis i
• Gloydius nepalensis.

Prva vrsta je poznata od 1864, dok je Gloydius chambensis opisana još 2022, ali tri vrste su bile potpuno nepoznate i nepriznate. Osim genetske divergencije, ove linije pokazuju i jasne morfološke i skeletne varijacije.

- Ovi planinski sistemi i dalje kriju previđenu raznovrsnost kičmenjaka i čuvaju važne tragove o biogeografiji Azije – rekao je Danijel Jablonski sa Univerziteta Komenskog u Bratislavi, koji već dugi niz godina sprovodi opsežna istraživanja u Pakistanu i Avganistanu, i dodao:

- Kombinovanjem modernog terenskog uzorkovanja sa podacima iz istorijskih muzejskih primeraka, otkrili smo evolucione linije koje su ostale skrivene više od veka nakon prvobitnog opisa himalajske jamičarke.

Ključni element otkrića bila je integracija novoprikupljenog materijala sa moćnim izvorom dokaza: DNK izolovanom iz muzejskih primeraka prikupljenih u 19. i početkom 20. veka. Ovo je uključivalo i originalni tipski primerak himalajske jamičarke, što je istraživačima omogućilo da razjasne identitet vrste u njenom strogom naučnom smislu.

Studija naglašava trajnu naučnu vrednost prirodnjačkih zbirki ostataka zmija. Zapravo, primerci koje su prikupile ranije generacije istraživača i koji se čuvaju u muzejima i dalje pomažu naučnicima da reše savremene biološke zagonetke, posebno u regionima gde je rad na terenu i dalje otežan.

U stvari, deo otkrića bio je „pred nosom“ sve vreme, naglašava se.

- Muzejski primerci nisu samo zapisi prošlosti. Oni su aktivni istraživački alati i suštinska infrastruktura za buduću nauku – rekla je Silvija Hofman iz Muzeja Kenig, dela Instituta za analizu promena biodiverziteta Lajbnic, koja je tokom poslednjih 20 godina intenzivno radila na Himalajima i Tibetanskoj visoravni.

- Neki od ključnih dokaza stajali su u muzejskim zbirkama više od sto godina. Jednostavno nismo imali alate da ih prepoznamo. Kako se analitičke metode budu usavršavale, naučna vrednost ovih kolekcija će samo rasti, otkrivajući biodiverzitet za koji nismo ni znali da postoji – dodala je ona.

Predstavnici herpetofaune igraju važnu ulogu u ekosistemu, posebno kao ekološki indikatori, unutar lanca ishrane i kao predatori u kontroli štetočina. Grupu vrhunskih predatora u regionu čine jamičarke prilagođene planinskim uslovima, koje su do sada bile veoma oskudno proučavane u himalajskom regionu.

Studija takođe ističe koliko toga tek treba da bude otkriveno u regionima koji su dugo bili teško dostupni za naučna istraživanja.

(Telegraf Nauka/Pensoft)