Snimci iz svemira otkrili: U Grčkoj se dešava nešto jako opasno

Snežni pokrivač na planinama Grčke – važan izvor vode za stanovništvo, poljoprivredu i prirodne ekosisteme tokom suvih letnjih meseci – smanjio se za više od polovine tokom poslednje četiri decenije, pokazala je nova studija, saopštio je Univerzitet u Kembridžu.

Međunarodni tim istraživača, predvođen naučnicima sa Kembridža, koristio je kombinaciju satelitskih snimaka, klimatskih podataka, mapa terena i veštačke inteligencije kako bi analizirao kako rastuće temperature u mediteranskom regionu utiču na snežni pokrivač na planinama Grčke – regionu koji je mnogo manje istražen od drugih planinskih venaca u Evropi, kao što su Alpi ili Pirineji.

Preporučujemo

Koristeći alat koji su razvili, pod nazivom „snowMapper“, istraživači su otkrili da je snežni pokrivač opao za 58% u poslednjih 40 godina, kao i da se obim tog pada ubrzao od početka veka. Osim toga, snežna sezona i počinje kasnije i završava se ranije.

Njihovi rezultati, objavljeni u žurnalu The Cryosphere, sugerišu da je gubitak snežnog pokrivača uzrokovan porastom temperature, a ne promenom količine padavina. Topliji vazduh znači da više padavina pada u obliku kiše umesto snega na velikim visinama, što rekama nizvodno uskraćuje „sporo otpuštajuće“ zalihe vode koje sneg obezbeđuje.

- Sneg je poput prirodnog rezervoara. To je pomalo kao stavljanje novca na štedni račun umesto da ga odmah potrošite. Ako taj novac ostavite sa strane neko vreme, on skuplja kamatu i vredi više kada vam zatreba. A pošto se sneg polako topi umesto da odmah oteče kao kiša, on je veoma dragocen – za navodnjavanje, proizvodnju hidroenergije i potrebe domaćinstava za vodom – tokom toplih i suvih letnjih meseci, jer održava nivoe reka, jezera i podzemnih voda - rekao je glavni autor Konstantis Aleksopulos sa Kembridžovog Instituta za polarna istraživanja „Skot“ (SPRI).

Da bi kvantifikovali stepen gubitka snežnog pokrivača, istraživači su koristili satelitske snimke iz misija agencija NASA i ESA kako bi prikazali gde je sneg bio ili nije bio tokom vedrih dana između 1984. i 2025. godine. Međutim, pošto oblačnost ili senke često zaklanjaju jasan pogled, tim je koristio tehniku veštačke inteligencije zvanu mašinsko učenje kako bi popunio brojne praznine.

Koristili su evropske klimatske i digitalne skupove podataka o terenu kako bi simulirali kakav je snežni pokrivač verovatno bio određenog oblačnog dana, na osnovu temperature, podataka o padavinama, nadmorske visine i toga da li je sneg prethodno bio prisutan. Njihov algoritam mašinskog učenja obučen je na hiljadama zemaljskih osmatranja snega prikupljenih sa meteoroloških stanica širom Alpa i Pirineja.

Rezultat je alat koji pruža dnevne mape snežnog pokrivača rezolucije 100 metara za deset najviših masiva u Grčkoj u periodu od 1984. do 2025. godine. Istraživači navode da je, iako je deo podataka za „snowMapper“ potekao iz drugih delova Evrope, alat radio precizno u Grčkoj, što sugeriše da bi mogao biti koristan i za druge planinske vence širom sveta gde su podaci oskudni.

- Od ključne je važnosti razumeti kako se procesi vezani za sneg menjaju, a ipak većina planinskih venaca širom sveta nema razvijen zemaljski monitoring. Naš model je tu da reši taj problem, jer može precizno da radi za regione koji uopšte nemaju lokalne podatke sa terena - rekao je Aleksopulos, koji je takođe povezan sa Nacionalnom opservatorijom u Atini i suosnivač Helenske planinske opservatorije.

Rezultati su pokazali da Grčka gubi zimski snežni pokrivač brže nego većina drugih planinskih venaca, što bi moglo imati ozbiljne posledice po zajednice, poljoprivredu i prirodu. Stepen uočenog gubitka snega i porast temperature izlaze iz okvira normalne klimatske varijabilnosti.

- Temperatura kontroliše koliko će padavina pasti kao sneg umesto kao kiša, i koliko dugo će se taj sneg održati na tlu. Tako da, kako temperature nastavljaju da rastu, u startu će se nakupljati manje snega, a ono što se nakupi će se takođe brže topiti - rekao je koautor profesor Ijan Vilis, takođe sa SPRI-ja.

Gubitak snežnog pokrivača sa planina širom sveta još je jedan ključni indikator toga kako klimatske promene nastavljaju da opterećuju prirodu, posebno u mestima poput Grčke, gde su rečni slivovi mali, zimske temperature vazduha već blizu nule, a otapanje snega pomaže u zaštiti od suša tokom vrelih letnjih meseci.

U budućnosti, istraživači planiraju da svoje rezultate o snežnom pokrivaču pretoče u analizu promena zapremine u vodnom sistemu i projektuju šta bi moglo da se desi sa dostupnošću vode do kraja veka.

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)