Više od polovine vrsta leptira Velike Britanije u opadanju

Više od polovine autohtonih vrsta leptira u Velikoj Britaniji beleži pad brojnosti u poslednjih 50 godina, uprkos tome što su neke vrste imale koristi od toplijeg vremena, pokazali su podaci najvećeg svetskog sistema za praćenje insekata.

Prema analizi zasnovanoj na više od 44 miliona zabeleženih opažanja leptira od 1976. godine, od ukupno 58 registrovanih vrsta njih 33 je u opadanju, dok je 25 vrsta povećalo brojnost, piše Gardijan.

Preporučujemo

Stručnjaci navode da globalno zagrevanje pogoduje pojedinim vrstama, pa su tako vrste poput "modrog prelivca", "crvenog admirala" i "belog ocila" zabeležile značajan rast i širenje ka severu zahvaljujući toplijoj klimi.

S druge strane, ređe vrste koje zavise od specifičnih staništa, poput močvara, šuma ili cvetnih livada, beleže drastičan pad, a među njima su vrste poput "crvenooka sedefica", "prolećna bolorija" i "veve repkar", čija je brojnost opala i do 80 odsto.

Direktor naučnog sektora organizacije "Zaštita leptira" Ričard Foks izjavio je da nije došlo do potpunog "kolapsa insekata", ali da podaci jasno pokazuju dugoročni pad populacije leptira, posebno onih specijalizovanih za određena staništa. On je objasnio da su pojedine vrste postale retke zbog nestanka tradicionalnih načina upravljanja šumama, što je dovelo do smanjenja površina bogatih cvetnicama i sunčevom svetlošću.

Gubitak staništa i zagađenje ključni su uzroci opadanja, dok klimatske promene često imaju indirektan uticaj. Na primer, kombinacija viših temperatura i zagađenja azotom dovodi do bujnijeg rasta trave, što stvara nepovoljne uslove za razvoj gusenica određenih vrsta, pojašnjava Gardijan.

Foks je naveo da promene u sastavu i strukturi biljnih zajednica imaju lančane posledice na specijalizovane biljojede, poput gusenica leptira.

Podaci iz 50-godišnjeg programa praćenja leptira u Velikoj Britaniji (UKBMS), koji sprovodi više naučnih organizacija, ukazuju i na uspešne primere zaštite pojedinih vrsta. Najveći oporavak zabeležen je kod vrste "pegavi mravnik, koja je proglašena izumrlom 1979. godine, ali je ponovo uvedena u prirodu i od tada je njena populacija porasla za više od 1.800 odsto.

Profesor Kris Tomas sa Univerziteta u Jorku ocenio je da je ovaj program izuzetno značajan jer omogućava uvid u dugoročne promene u biodiverzitetu, ističući da je porast broja pojedinih vrsta uprkos velikim promenama u životnoj sredini "izuzetan rezultat".

Foks je upozorio da problem nije samo u ukupnom smanjenju broja leptira, već i u gubitku njihove raznovrsnosti, naglašavajući da je za njihov opstanak neophodno stvaranje i obnova staništa, uz veću podršku zaštiti prirode.

(Telegraf Nauka/Tanjug)