Naučnici raskrinkali mit star pola veka

Nema naučnih dokaza da su starosedeoci Havaja lovili ptice vodarice do istrebljenja, pokazala je nova studija objavljena u žurnalu Ecosphere. Naučnici su ovim raskrinkali mit star 50 godina i ponudili novu teoriju koja objašnjava nestanak ovih vrsta, saopštio je Univerzitet Havaja u Manoi.

Istraživači nisu pronašli dokaze da je prekomerni lov starosedelačkog stanovništva doveo do izumiranja ptica. Umesto toga, autori predlažu novu teoriju: ptice su izumrle usled kombinacije klimatskih promena, invazivnih vrsta i promena u načinu korišćenja zemljišta – od kojih se većina dogodila ili pre dolaska Polinežana, ili nakon potiskivanja starosedelačkog upravljanja prirodom. Studija je takođe istakla da su danas ugrožene ptice vodarice verovatno bile najbrojnije neposredno pre dolaska Evropljana, u vreme kada je upravljanje močvarnim staništima bilo ključni aspekt društva Kanaka Oivi (autohtonih Havajaca).

Preporučujemo

- Veliki deo nauke je opterećen pristrasnošću da su ljudi neizbežni pokretači ekocida i da uništavamo prirodu gde god da se pojavimo. Ova ideja je oblikovala dominantni narativ u očuvanju prirode, koji automatski svaljuje krivicu za izumiranja na prve ljude – autohtone narode – nekog mesta. Čak i tamo gde nema nikakvih naučnih dokaza koji bi to potkrepili, mit o tome da su Havajci lovili ptice do istrebljenja pustio je korene na Havajima i decenijama se predavao kao naučna činjenica - izjavio je Kavika Vinter, vanredni profesor na Havajskom institutu za pomorsku biologiju (HIMB) i koautor rada, i dodao:

- Naša studija ne samo da razbija ovaj mit, već i doprinosi sve većem broju dokaza da starosedelačko upravljanje resursima predstavlja najbolji način da izvorne ptice napreduju u svetu u kojem ljudi neće nestati.

Ova studija ponovo ispituje postojeće dokaze bez pristrasnosti zbog koje je naučna disciplina sve više kritikovana – ideje da su ljudi odvojeni od prirode i po definiciji loši po nju. Istraživanje pruža nijansiranije razumevanje istorije, krčeći put za snažniji pristup istraživanjima u oblasti očuvanja prirode.

- Nauka je sazrela do tačke u kojoj se studenti obučavaju da preispituju sopstveni dugogodišnji pogled na svet. Naša interpretacija istorijske ekologije – toga kako se ekološki sistemi menjaju tokom vremena – utiče na naše pristupe rešavanju ekoloških problema na globalnom nivou. Povezivanje informacija iz različitih disciplina i sistema znanja može pružiti precizniju sliku stvarnosti, što je na kraju cilj svakog naučnika - rekla je Kristen Harmon, vodeća autorka rada koja je nedavno doktorirala na Fakultetu za tropsku poljoprivredu i ljudske resurse (CTAHR).

Očekuje se da će zaključci studije pomoći u transformaciji akcija očuvanja na Havajima, posebno za oporavak populacija ugroženih ptica vodarica, kao što su Gallinula chloropus i Himantopus mexicanus knudseni.

- Nedavne studije potvrđuju ono što su Havajci oduvek znali – da je obnova močvarnih agro-ekosistema od presudnog značaja za ponovno postizanje brojnosti ovih ptica. Ako želimo da naše ostrva transformišemo iz „svetske prestonice izumiranja“ u „svetsku prestonicu oporavka“, moramo da obnovimo odnose između prirode i zajednica - rekla je Melisa Prajs, vanredna profesorka koja vodi Laboratoriju za ekologiju divljih životinja na CTAHR-u.

Ovo novo razumevanje moglo bi da pomogne u promeni načina na koji štitimo ove ptice i da zaceli dugogodišnje nesuglasice u zajednici.

(Telegraf Nauka/University of Hawaiʻi at Mānoa)