Ribarske mreže razvučene po morskom dnu hvataju hiljade vrsta riba, uključujući najugroženije

Više od 3.000 ribljih vrsta ulovljeno je mrežama na dnu mora, a procene sugerišu da bi stvarni broj mogao biti dvostruko veći.

Studija sa Univerziteta Britanske Kolumbije (UBC) oslanja se na više od 9.000 zapisa o ribljim vrstama iz mreža na dnu mora od 1895. do 2021.

Preporučujemo

„Ovo je najjasnija slika o obimu ulova ribarskim mrežama razvučenim po morskom dnu. Otkriva koliko mnogo vrsta je uhvaćeno i koliko propuštamo“, kaže dr Sara Foster, rukovodilac programa u projektu Morski konjic.

Rizik od ekstinkcije u mreži

Razvlačenje teških mreža po morskom dnu zahvata većinu morskog života i staništa na svom putu. To je jedna od najrasprostranjenijih i najdestruktivnijih ribarskih praksi. Ipak, vrlo malo se zna o tome koje vrste budu ulovljene i kako to utiču na morski biodiverzitet.

„Ne možemo kontrolisati ono što ne poznajemo. Kad uklonimo hiljade vrsta bez razumevanja uticaja na njihove populacije rizikujemo destabilizaciju samih sistema od kojih ribarstvo zavisi“, dodala je dr Foster.

Studija otkriva da jedna od sedam vrsta riba ulovljenih mrežama na morskom dnu ima status ugrožene ili skoro ugrožene od izumiranja, na osnovu crvene liste Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN).

Jedna od četiri prijavljene vrste je klasifikovana kao ona za koju nema dovoljno informacija za procenu statusa, ili nije procenjena, što znači da veliki deo ribarskih mreža na dnu mora funkcioniše u informacionom vakuumu.

Među zabeleženim vrstama su kritično ugrožena džinovska riba gitara, ugrožena zebra ajkula i najmanje tri ranjive vrste morskih konjica.

Podaci takođe pokazuju da ribarske mreže na dnu mora hvataju sve ili većinu vrsta u nekim porodicama riba. Među njima su najhranljivije i komercijalno bitne ribe, kao i retke, specifične grupe.

Mreže na dnu zahvataju čitave grane morskog drveta života. Ne prave razliku između uobičajenih vrsta i onih koje su na ivici izumiranja. Od kritično ugroženih do ranjivih vrsta, vrši se pritisak na evoluciono unikatne vrste, uključujući mnoge o kojima još uvek premalo znamo, kažu istraživači.

Više od „otpada“

Studija je takođe otkrila da se manje ribe često uopšte ne evidentiraju i da se verovatno grupišu u neodređene kategorije poput „otpada“, što skriva stvarni broj uhvaćenih vrsta. Osim toga, tamo gde su ove informacije prijavljene, približno 95 odsto vrsta nije bilo meta lova, ali je 64 odsto ipak zadržano.

Istraživači kažu da nalazi sugerišu da je ono što je evidentirano samo delić stvarnog gubitka koji razvlačenje ribarskih mreža po dnu nanosi morskim ekosistemima – i naglašavaju potrebu da se hitno preispita kako se takav lov dokumentuje, procenjuje i kontroliše.

Poziv na akciju

Gotovo 99 odsto ribolova na morskom dnu odigrava se unutar nacionalnih voda i jurisdikcija, što znači da vlade imaju i ovlašćenje i odgovornost da kontrolišu uticaje na biodiverzitet i ribarstvo.

„Dopuštamo da se najmanje 100.000 mreža razvlači po morskom dnu, a ne znamo ni šta love ni kakvu štetu nanose tim vrstama. Važno je da vlade preduzmu mere predostrožnosti i zaustave razvlačenje mreža po dnu u velikim delovima okeana, a naročito u takozvanim zaštićenim morskim zonama“, dodala je dr Amanda Vinsent, direktorka projekta Morski konjic.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)