Ova reka je najstarija na svetu - starija je od dinosaurusa: Evo kako je to utvrđeno

Reke mogu delovati staro, ali one imaju životne cikluse baš kao i drugi prirodni oblici. Mnoge rastu i ostavljaju svoj vijugavi trag u pejzažu pre nego što konačno presuše. Ipak, neke reke traju duže od drugih.

Koja reka danas se smatra najstarijom na svetu?

Preporučujemo

Odgovor je – reka Finke ili Larapinta na jezuku starosedelačkog naroda Arernte. Za ovu reku smatra se da je starija od dinosaurusa i da postoji između 300 i 400 miliona godina, piše Live Science.

Ova mreža potoka i kanala proteže se više od 640 kilometara kroz Severnu teritoriju i Južnu Australiju. Sušni uslovi u centru kontinenta znače da reka teče samo povremeno; većim delom godine ona postoji kao niz izolovanih stalnih bara. Međutim, kombinacija geoloških zapisa, profila trošenja i merenja radionuklida u okolnim sedimentima i stenama omogućila je naučnicima da datiraju ovaj rečni sistem u period devona (pre između 419 i 359 miliona godina) ili karbona (pre između 359 i 299 miliona godina).

Jedan od najjačih dokaza njene starosti je geološka anomalija zvana poprečna drenaža, rekao je Viktor Bejker, geomorfolog sa Univerziteta u Arizoni. Umesto da teče paralelno sa otpornim stenskim strukturama, kao što je kvarcit, reka Finke seče kroz ove čvrste mineralne formacije dok prolazi kroz planinski venac Mekdonel u centralnoj Australiji.

Voda koja teče uvek bira najlakši put, pa je suprotno intuiciji da reka teče kroz ove tvrde stene, a ne pored njih. Shodno tome, prisustvo i poreklo ove poprečne drenaže otkrivaju ključne detalje o istorijskom toku Finkea.

- Postoje naznake da je postojala prethodna drenaža koja je tekla dok se ovaj planinski venac uzdizao. To se zove antecedencija - u suštini, reka je tu pre nego što su se planine formirale, i dok se kora potiskuje nagore, reka se useca nadole - rekao je Bejker za Live Science.

Planinski venac Mekdonel (ili Tjoritja na jeziku naroda Arernte) nastao je kao deo orogeneze Alis Springs, tektonskog događaja izgradnje planina koji se desio pre 300 do 400 miliona godina. To reku Finke čini starom barem koliko i ove planine.

Kasniji dokazi potiču od erozije i trošenja, koji stvaraju specifične hemijske profile.

Ali reke su u stalnim promenama, pri čemu neke postaju sve veće iz godine u godinu, dok druge potpuno presušuju. Pa zašto je sistem Finke trajao tako dugo?

- Reke mogu nestati ako ih preplavi masivni priliv sedimenta (vulkanske erupcije, na primer) ili ako se topografija promeni tako dramatično da voda koja teče krene novim putem preko pejzaža (napredovanje i povlačenje glečera) - rekla je za Live Science Elen Vol, geolog sa Univerziteta u Koloradu.

Pored toga, „reke mogu prestati da teku zbog klimatskih promena i/ili ljudske potrošnje vode“, rekla je Vol.

- Dugom trajanju doprinose tektonska stabilnost i nedostatak glacijacije tokom pleistocena.

U slučaju Finka, Australija je neobično stabilan predeo već veoma dugo. Nalazeći se u sredini Australijske ploče, kontinent praktično nije iskusio značajnu tektonsku aktivnost u poslednjih nekoliko stotina miliona godina, objasnio je Bejker. Shodno tome, rečni sistem Finke je mogao da se razvija i širi gotovo neometano tokom većeg dela svoje istorije.

Što se tiče budućnosti, teško je reći koliko će Finke još trajati.

Ako Finke ikada presuši, drugoplasirana bi mogla biti reka Nju (New River), koja je danas stara oko 300 miliona godina, rekao je Bejker, i teče kroz Virdžiniju, Zapadnu Virdžiniju i Severnu Karolinu.

(Telegraf Nauka/Live Science)