Zapanjujuća nova prognoza pokazuje kada će hiljade glečera nestati

Novo istraživanje otkriva kada će glečeri širom sveta nestati i zašto svaki delić porasta zagrevanja može odlučivati o njihovoj sudbini.

Velika nova međunarodna studija, pod vođstvom Instituta za tehnolohiju u Cirihu, procenila je koliko glečera na svetu će opstati do kraja ovog veka i koliko dugo će svaki od njih verovatno postojati.

Preporučujemo

Rezultati pokazuju drastičan kontrast između scenarija zagrevanja. Ako globalne temperature porastu 4 stepena Celzijusova, širom sveta bi ostalo samo oko 18.000 glečera. Ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni moglo bi sačuvati oko 100.000 glečera.

Istraživači su takođe uveli koncept „vrhunca nestajanja glečera“, koji označava godinu u kojoj nestajanje glečera dostiže najviši nivo. Pri zagrevanju od 1,5 stepeni, ovaj vrhunac bi trebalo da se dogodi oko 2041, dok bi oko 2.000 glečera nestajalo u jednoj godini. Pri zagrevanju od 4 stepena, vrhunac se pomera na otprilike 2055. godinu, a godišnji gubici rastu na oko 4.000 glečera.

Glečeri širom planete se smanjuju sve bržim tempom. Očekuje se da će u nekim delovima sveta potpuno nestati. Kada se naučnici usredsrede na broj individualnih glečera koji nestaju, a ne na ukupnu količinu leda, otkrivaju da bi Alpi mogli dostići najveću stopu nestanka glečera između 2033. i 2041.

Koliko će ovaj period biti kritičan zavisi od toga koliko globalne temperature rastu. Tokom ovog intervala bi moglo nestati više glečera nego u bilo kom drugom zabeležnom periodu. Na globalnom nivou, vrhunac nestanka glečera očekuje se oko deset godina kasnije, sa godišnjim gubicima koji rastu sa oko 2.000 na čak 4.000 glečera.

Alpski glečeri se suočavaju sa skoro totalnim kolapsom

Izgledi u slučaju Alpa su naročito dramatični. Ako sadašnji klimatski programi dovedu do globalnog porasta temperature od 2,7 stepeni, projekcije sugerišu da će do 2100. godine u Centralnoj Evropi ostati samo oko 110 glečera. To bi predstavljalo 3% ukupnog današnjeg broja.

U scenariju zagrevanja od 4 stepena, taj broj dalje opada na oko 20 glečera. Čak i glečeri srednje veličine, uključujući glečer Rona, bili bi svedeni na male oblasti leda ili bi potpuno nestali. U istom scenariju, ogromni glečer Aleč bi se raspao na nekoliko manjih delova.

Ove promene proširuju obrazac koji su istraživači već dokumentovali i nema naznaka da usporava. Njihov rad pokazuje da je između 1973. i 2016. godine samo u Švajcarskoj nestalo više od 1.000 glečera.

Brojanje glečera umesto količine leda

U sveobuhvatnoj novoj studiji, istraživači su prvi put izračunali koliko glečera širom sveta je nestalo svake godine, koliko će ih verovatno opstati do kraja veka i koliko dugo bi individualni glečeri mogli trajati. Prvi put su određene konkretne godine kad će svaki pojedini glečer na Zemlji nestati, kažu autori.

Prethodne studije su uglavnom ispitivale promene glečera merenjem ukupne mase ili površine leda. Nasuprot tome, istraživači su se sad fokusirali na broj samih glečera, njihovu geografsku distribuciju i vreme njihovog nestanka.

Ovaj pristup otkriva da se regioni u kojima dominiraju mali glečeri na nižim nadmorskim visinama ili bliže ekvatoru suočavaju sa najvećim rizikom. Među ovim ugroženim regionima su Alpi, Kavkaz, Stenovite planine i delovi Anda i afričkih planinskih lanaca na malim geografskim širinama.

„Očekuje se da će u ovim regionima više od polovine svih glečera nestati tokom narednih deset do dvadeset godina“, kažu istraživači.

Koliko glečera bi moglo opstati?

Brzina povlačenja glečera je tesno povezana sa zagrevanjem planete. Da bi istražili ovu vezu, istraživači su izveli simulacije koristeći tri napredna globalna modela glečera u više klimatskih scenarija.

Za Alpe, rezultati pokazuju da bi ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni omogućilo da do 2100. godine opstane oko 12% glečera, tj. otprilike 430 od oko 3.000 glečera prisutnih 2025. Na +2 stepena, taj broj pada na oko 8%, odnosno oko 270 glečera. Na +4 stepena, opstanak opada na samo 1%, što je oko 20 glečera.

Obrasci su slični za druge planinske regione. U slučaju Stenovitih planina, pri scenariju od +1,5 stepeni, opstalo bi oko 4.400 glečera – što predstavlja oko 25% današnjih procenjenih 18.000 glečera. Na +4 stepena, ostao bi samo oko 101 glečer, što znači gubitak od 99%.

U Andima i Centralnoj Aziji, oko 43% glečera bi opstalo pri +1,5 stepeni. Pri zagrevanju od 4 stepena, situacija se drastično menja: Andi bi zadržali samo oko 950 glečera, što je redukcija od 94%, dok bi Centralna Azija ostala sa otprilike 2.500 glečera, što je pad od 96%. Na globalnom nivou, svet zagrejan 4 stepena imao bi oko 18.000 glečera, u poređenju sa oko 100.000 ako bi se zagrevanje ograničilo na +1,5 stepeni.

Analiza takođe pokazuje da broj glečera opada svugde. Nijedan region ne bi izbegao ovu tendenciju. Čak i u regionu Karakorum u Centralnoj Aziji, gde su se neki glečeri nakratko širili nakon prelaska u novi milenijum, dugoročne projekcije pokazuju dalji nestanak glečera.

Vrhunac nestajanja glečera objašnjava prekretnicu

Termin „vrhunac nestajanja glečera“ opisuje trenutak kad broj glečera koji nestaju u jednoj godini dostiže najviši nivo. Nakon te tačke, godišnji gubici opadaju jer su mnogi manji glečeri već nestali. Sa stanovišta plana delovanja, ova razlika je značajna. Glečerski led nastavlja da se smanjuje čak i nakon što broj nestalih glečera počne da opada.

Vreme ovog vrhunca varira u zavisnosti od nivoa zagrevanja. Pri porastu globalne temperature od 1,5 stepeni, u skladu sa Pariskim sporazumom, vrhunac nestajanja glečera očekuje se oko 2041, kada bi oko 2.000 glečera nestalo u jednoj godini.

Pri zagrevanju od 4 stepena, vrhunac se pomera na oko 2055. godinu, a godišnji broj nestalih glečera raste na oko 4.000. Iako može izgledati nelogično da vrhunac dolazi kasnije pri višem zagrevanju, objašnjenje je u ponašanju većih glečera. U toplijim uslovima, nestaju ne samo mali glečeri, već na kraju i veliki. Uzimanje u obzir potpunog nestanka čak i najvećih glečera je jedna od ključnih prednosti ovog pristupa.

Istraživači su utvrdili da je pri +4 stepena broj nestajućih glečera na vrhuncu otprilike dvostruko veći nego pri +1,5 stepeni. U scenariju od +1,5 stepeni, očekuje se da će oko polovine današnjih glečera opstati. Pri +2,7, ostaje samo oko jedne petine, a pri +4 opstanak pada na otprilike jednu desetinu. Čak i male razlike u temperaturi su važne. „Rezultati pokazuju koliko je ambiciozna klimatska akcija urgentna“, kažu istraživači.

Zašto je nestanak glečera važan izvan klimatske nauke

Povlačenje glečera ima posledice koje se sežu mnogo dalje od klimatske metrike. Ovaj novi način merenja nestanka glečera daje dragocene uvide za politiku, ekonomije i kulturni život. Ranije istraživanje se fokusiralo na masu i zapreminu glečera, što je bitno za procenu porasta nivoa mora i upravljanje vodnim resursima. „Topljenje nekog malog glečera jedva doprinosi porastu nivoa mora. Međutim, kad glečer potpuno nestane, to može ozbiljno uticati na turizam u nekoj dolini“, kažu istraživači.

Identifikujući kad i gde će glečeri verovatno nestati, studija pruža i praktične smernice. Rukovodioci, lokalne zajednice, turistička industrija i oni koji su zaduženi za kontrolu prirodnih opasnosti mogu koristiti ove informacije kako bi se pripremili za budućnost sa manje leda i neizvesnijim vodosnabdevanjem.

Paralelno sa ovim naučnim radom, istraživači iz Ciriha doprinose projektima kao što je Globalna lista nestalih glečera. Ova inicijativa dokumentuje imena i istorije glečera koji su već nestali. „Svaki glečer je vezan za neko mesto, neku priču i ljude koji osećaju njegov nestanak. Zato radimo i na zaštiti glečera koji su ostali i na očuvanju sećanja na one koji su nestali“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Science Daily)