Otkrivena džinovska struktura ispod Bermuda

Naučnici su otkrili neobičan sloj stena debljine gotovo 20 kilometara ispod okeanske kore na kojoj leže Bermude, što nikada ranije nije zabeleženo ni u jednoj sličnoj oblasti širom sveta. Ovo otkriće moglo bi da objasni dugogodišnju misteriju vezanu za Bermudsko okeansko ispupčenje, koje podiže ostrva iznad okolnog okeana, iako tamo nema aktuelne vulkanske aktivnosti, piše RTS.

- Obično imate donji deo okeanske kore, a ispod toga se očekuje plašt. Ali ispod Bermuda postoji još jedan sloj, smešten unutar tektonske ploče - kaže Vilijam Frejzer, seizmolog iz institucije Karnegi sajens u Vašingtonu i glavni autor studije.

Preporučujemo

Iako poreklo ovog sloja nije potpuno jasno, otkriće sugeriše da poslednja vulkanska erupcija pre 31 milion godina možda nije samo stvorila ostrvo, već i „zamrznula“ stene iz plašta u kori, formirajući strukturu koja drži okeansko dno izdignutim za oko 500 metara.

Bermuda već dugo privlači pažnju javnosti zbog Bermudskog trougla, ali prava geološka misterija je zašto okeansko ispupčenje uopšte postoji. Za razliku od ostrva poput Havaja, koja se formiraju iznad vulkanskih žarišta, bermudsko ispupčenje nije splasnulo ni posle 31 milion godina vulkanske neaktivnosti.

Frejzer i koautor studije Džefri Park sa Univerziteta Jejl koristili su seizmičke podatke sa stanica na Bermudima da bi dobili sliku unutrašnjosti Zemlje do dubine od 50 kilometara ispod ostrva. Ispitivali su mesta gde se seizmički talasi naglo menjaju, što je otkrilo neobično debeo sloj stena niže gustine u odnosu na okolne stene.

Sara Maca, geološkinja sa koledža Smit u Masačusetsu, koja nije učestvovala u istraživanju, objašnjava da je reč o materijalu koji je ostao iz vremena aktivnog vulkanizma i koji verovatno pomaže da se područje održi kao zona velike reljefne izdignutosti u Atlantskom okeanu. Njena istraživanja pokazuju da lava sa Bermuda sadrži mali silicijum-dioksid, što upućuje na poreklo iz stena bogatih ugljenikom i dubina plašta, još iz vremena formiranja superkontinenta Pangee.

Ova struktura razlikuje se od onoga što se vidi na ostrvima nastalim iznad žarišta u Tihom i Indijskom okeanu. Razlika je verovatno povezana sa relativno mladim Atlantskim okeanom, otvorenim prilikom raspada Pangee, u poređenju sa Pacifikom i Indijskim okeanom.

Frejzer sada istražuje i druga ostrva širom sveta kako bi utvrdio da li postoje slični slojevi ili je Bermuda zaista jedinstvena.

- Razumevanje ekstremnih primera poput Bermuda važno je za razumevanje uobičajenih procesa na Zemlji, ali i onih ekstremnijih - zaključuje on.

(Nauka.rs/RTS)