Izgleda da su neki delfini i orke prijatelji – šta se dešava?

Grupa pacifičkih delfina sa belim bokovima u blizini obale Britanske Kolumbije primećena je kako sarađuje sa orkama, tradicionalnim neprijateljem koji je poznatiji po tome što lovi velike bele ajkule nego po prijateljskim interakcijama.

Naučnici kažu da su dokumentovali kako delfini i kitovi ubice sarađuju u lovu na glavnu hranu orki: lososa. Iako druge grupe orki jedu delfine, ove orke to ne rade. Ipak, prvi put je dokumentovan ovaj tip kooperativnog ponašanja između ove dve vrste morskih sisara.

Preporučujemo

Interakcija između delfina i orki je zabeležena iz drona i podvodnim snimkom pomoću kamera i hidrofona zakačenih na orke.

Snimci pokazuju kako kitovi ubice dolaze do delfina i prate ih na površini. Podvodni snimak otkriva da su kitovi ubice pratili delfine i prilikom zaranjanja do dubine od 60 metara, gde su orke mogle da love kraljevskog lososa.

Iako je svetlost slaba na tim dubinama, kamere su snimile kako kitovi ubice love losose, sa oblacima krvi koji izlaze iz njihovih usta, dok su hidrofoni snimili zvuk drobljenja plena.

Da bi bolje razumeli šta se dešava, istraživači su takođe pratili klikove eholokacije, koje delfini i orke proizvode radi navigacije i percepcije okoline putem slušanja odjeka proizvedenih zvukova. „Možemo da analiziramo karakteristike ovih klikova kako bismo zaključili da li kit aktivno juri plen ili je uhvatio ribu“, kažu istraživači.

Zabeleženo je 258 slučajeva interakcije između delfina i orki od 15. do 30. avgusta 2020. Otkriveno je da su svi kitovi koje su imali interakciju sa delfinima takođe ubijali, jeli i tražili losose.

Sakupljeni podaci su sugerisali da kitovi ubice, zastrašujući predatori sposobni da se izbore sa velikim belim ajkulama i kit-ajkulama većim nekoliko puta, zapravo koriste delfine kao izviđače.

„Loveći sa drugim životinjama koje koriste eholokaciju, kao što su delfini, možda povećavaju svoje akustično vidno polje, obezbeđujući veće šanse za otkrivanje gde se nalaze lososi“, objašnjavaju naučnici. Korišćenje delfina na ovaj način takođe bi omogućilo orkama da sačuvaju energiju, pošto se lososi često kriju u dubinama da bi izbegli predatore kao što su orke.

Međutim, šta delfini dobijaju od tih interakcija?

Snimak je pokazao da, pošto orke uhvate plen i podele ga sa svojom grupom, delfini brzo pojedu ostatke.

Međutim, losos nije glavni deo ishrane delfina, tako da širi pristup hrani verovatno nije jedini motiv. Družeći se sa orkama, delfini verovatno dobijaju zaštitu od drugih grupa orki koje prolaze kroz tu oblast i love delfine.

Pored kitova ubica na severoistoku Pacifika koji se hrane lososom, u tom regionu živi i vrsta poznata kao Bigovi ili tranzijentni kitovi ubice, koji se hrane morskim sisarima kao što su delfini.

Interakcije između rezidentnih severnopacifičkih orki i delfina dešavaju se kod severoistočne obale ostrva Vankuver najmanje tri decenije, kažu drugi stručnjaci. Takođe kažu da su delfini inicirali interakciju sa kitovima ubicama, a ne obrnuto.

Postoji sumnja u pogledu njihove istinske saradnje u potrazi za hranom. Umesto toga, orke možda smatraju delfine dosadnim pratiocima koje je lakše trpeti nego otkloniti.

Tokom nekoliko godina posmatranja zaključeno je da delfini i pliskavice — a ne kitovi ubice — imaju najviše koristi od interakcija. Delfini i pliskavice verovatno dobijaju zaštitu od svog glavnog predatora.

Sugeriše se da severne rezidentne orke nemaju jasne koristi od ovih interakcija, ali da aktivno izbegavanje ili pružanje otpora može predstavljati veći energetski trošak u poređenju sa trpljenjem.

Međutim, autori nove studije kažu da njihovi nalazi preokreću vladajuće mišljenje među naučnicima o ovim interakcijama. Prema tom mišljenju, delfini bi trebalo samo da budu na površini, jedući ostatke, ne trošeći vreme i energiju. Dodaju da nisu pronašli dokaze o antagonističkom ponašanju orki prema delfinima. Štaviše, prvi put je korišćen podvodni snimak da bi se shvatilo to ponašanje.

Saradnja između različitih vrsta je relativno uobičajena u prirodi, ali ređa među sisarima i obično ne uključuje predatore, kažu naučnici. Međutim, viđeno je da kojoti love sa jazavcima i oposumi sa ocelotima. Mnoge vrste jedu zajedno, a mešovita jata ptica ili riba paze na pojavu predatora.

U opisanom primeru je zanimljivo to što svaka vrsta ima različite sposobnosti i kad posmatrate saradnju između vrsta – uvek tražite dobit koja je značajnija od gubitka.

(Telegraf Nauka/Yahoo/CNN)