Naučnici šokirani sposobnostima ovih insekata: Bumbari naučili da „čitaju“ najprostiju Morzeovu azbuku

Bumbar Bombus terrestris može da odluči gde da skuplja hranu prepoznajući vizuelne signale. To su otkrili naučnici sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu (QMUL).

U Morzeovoj azbuci, kratki bljeskovi ili „tačke“ predstavljaju slovo E, dok duži bljeskovi ili „crtice“ predstavljaju slovo T. Do sada se znalo da samo ljudi i nekoliko drugih kičmenjaka, uključujući golubove i makaki majmune, razlikuju ova dva trajanja bljeskova, piše ScienceDaily.

Preporučujemo

Doktorand Aleks Dejvidson i njegov mentor dr Elizabeta Versaći, profesorka psihologije na QMUL, predvodili su istraživački tim. Dizajnirali su poseban lavirint kako bi testirali da li bumbari mogu da povežu različita trajanja svetlosti sa nagradama. Svaki bumbar je obučavan da pronađe slatku poslasticu na jednom od dva trepćuća kruga, koji su emitovali ili kratak bljesak („tačku”) ili dug bljesak („crticu”). Kada je kratak bljesak vodio do nagrade u vidu šećera, duži bljesak je ukazivao na gorku supstancu koju bumbari radije izbegavaju.

Da bi se osiguralo da bumbari koriste tajming, a ne lokaciju, istraživači su menjali pozicije dva trepćuća kruga u svakom delu lavirinta. Kada su bumbari dosledno leteli ka svetlu povezanom sa šećerom, tim je uklonio šećer kako bi video da li će insekti i dalje birati na osnovu trajanja bljeska umesto mirisa ili drugih znakova.

Rezultati su pokazali da je većina bumbara išla direktno ka svetlu sa trajanjem prethodno povezanim sa šećerom, bez obzira na to gde je bilo pozicionirano. Ovo je potvrdilo da su bumbari naučili da razlikuju kratke i duge bljeskove svetlosti.

- Želeli smo da saznamo da li bumbari mogu da nauče razliku između ovih različitih trajanja, i bilo je tako uzbudljivo videti ih kako to rade – rekao je Aleks Dejvidson i dodao:

- Budući da bumbari ne susreću trepćuće stimuluse u svom prirodnom okruženju, izvanredno je da su uspeli u ovom zadatku. Činjenica da su mogli da prate trajanje vizuelnih stimulusa može sugerisati proširenje kapaciteta za obradu vremena koji je evoluirao za različite svrhe, kao što je praćenje kretanja u prostoru ili komunikacija.

Naučnici još malo znaju o tome kako bumbari ili druge životinje mere kratko trajanje vremena. Poznati sistemi koji regulišu dnevne cikluse ili sezonske obrasce funkcionišu previše sporo da bi objasnili ovu preciznu sposobnost tajminga za bljeskove koji se razlikuju za deliće sekunde.

Neke teorije predlažu da životinje mogu imati jedan ili više unutrašnjih satova koji rade na različitim skalama. Sada kada je ova sposobnost demonstrirana kod insekata, istraživači mogu testirati kako takvi mehanizmi tajminga funkcionišu u minijaturnim mozgovima koji su manji od kubnog milimetra.

- Mnoga složena ponašanja životinja, kao što su navigacija i komunikacija, zavise od sposobnosti obrade vremena. Biće važno koristiti širok komparativni pristup među različitim vrstama, uključujući insekte, kako bi se rasvetlila evolucija tih sposobnosti. Obrada trajanja vremena kod insekata je dokaz složenog rešenja zadatka koristeći minimalni neuralni supstrat. To ima implikacije za složene kognitivno-slične osobine u veštačkim neuralnim mrežama, koje bi trebalo da teže da budu što efikasnije kako bi bile skalabilne, uzimajući inspiraciju iz biološke inteligencije – rekla je dr Versaći.

Studija je objavljena u Biology Letters.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)