U srpskom komšiluku otkriven grad paukova: 111.000 stvorenja vrebaju u mraku, od snimka se diže kosa na glavi

Istraživači su otkrili više od 111.000 paukova koji uspešno žive u onome što izgleda kao najveća paukova mreža na svetu, duboko unutar potpuno mračne pećine na albansko-grčkoj granici.

"Ova izuzetna" kolonija sastoji se od ogromne mreže u trajno tamnoj zoni pećine, navodi se u studiji objavljenoj 17. oktobra u časopisu Subterranean Biology. Mreža se proteže na površini od 106 kvadratnih metara (1.140 kvadratnih stopa) duž zida uskog prolaza sa niskim plafonom blizu ulaza u pećinu. Istraživači napominju da je to mozaik od hiljada pojedinačnih, levkastih mreža, piše Live science.

Preporučujemo

Ovo je prvi dokaz kolonijalnog ponašanja kod dve uobičajene vrste paukova i verovatno predstavlja najveću paukovu mrežu na svetu, rekao je Ištvan Urak, glavni autor studije i vanredni profesor biologije na Sapientia Mađarskom univerzitetu u Transilvaniji u Rumuniji.

"Prirodni svet i dalje krije bezbroj iznenađenja za nas," rekao je Urak u odgovoru za Live Science.

"Ako bih pokušao da izrazim sve emocije koje su me preplavile (kada sam video mrežu), istakao bih divljenje, poštovanje i zahvalnost. Morate to doživeti da biste zaista znali kako se oseća."

Ova paukova megagradnja nalazi se u Sulfur Cave (Pećina sumpora), pećini koju je izdubila sumporna kiselina nastala oksidacijom vodonik-sulfida u podzemnim vodama. Iako su istraživači otkrili nove, fascinantne podatke o koloniji paukova u pećini, oni nisu prvi koji su videli ovu ogromnu mrežu. Speleolozi češkog speleološkog društva otkrili su je 2022. tokom ekspedicije u kanjonu Vromoner. Tim naučnika posetio je pećinu 2024. i uzeo uzorke sa mreže koje je Urak analizirao pre nego što je otišao na sopstvenu ekspediciju u Sulfur Cave.

Analiza je pokazala da u koloniji žive dve vrste paukova: Tegenaria domestica, poznata kao domaći levkastik pauk ili "barn funnel weaver", i Prinerigone vagans. Tokom posete pećini, Urak i njegove kolege procenili su da ima oko 69.000 T. domestica i više od 42.000 P. vagans jedinki. DNK analiza za novu studiju takođe je potvrdila da su ove vrste dominantne u koloniji, rekao je Urak.

Kolonija paukova u Sulfur Cave jedna je od najvećih ikada dokumentovanih, a vrste uključene u nju ranije nisu bile poznate po tome da se okupljaju i sarađuju na ovakav način, istakao je Urak. T. domestica i P. vagans su raširene blizu ljudskih naselja, ali kolonija predstavlja "jedinstven slučaj dvostrukog zajedničkog života unutar iste mreže u ovako ogromnom broju", dodao je.

Naučnici bi obično očekivali da T. domestica lovi P. vagans, ali nedostatak svetla u pećini može ometati vid paukova, navodi studija.

Umesto toga, pauci se hrane mušicama koje ne ujeda, a one se hrane belim mikrobialnim biofilmom: sluzavim izlučevinama koje štite mikroorganizme od pretnji u njihovoj sredini, nastalim od sumpor-oksidirajućih bakterija u pećini. Sumporom bogat potok koji napaja prirodni izvor protiče kroz Sulfur Cave, puneći pećinu vodonik-sulfidom i omogućavajući preživljavanje mikroba, mušica i njihovih predatora, navode istraživači.

Ishrana bogata sumporom utiče na mikrobiome paukova, čineći ih značajno manje raznovrsnim nego mikrobiome paukova iste dve vrste van pećine, pokazale su analize sadržaja creva. Molekularni podaci takođe pokazuju da su pauci unutar pećine genetski različiti od svojih rođaka koji žive van nje, što sugeriše da su se prilagodili svojim mračnim uslovima.

"Često mislimo da potpuno poznajemo neku vrstu, da sve o njoj razumemo, a ipak se mogu dogoditi neočekivana otkrića," rekao je Urak.

"Neke vrste pokazuju izvanrednu genetsku plastičnost, koja se obično manifestuje samo u ekstremnim uslovima. Takvi uslovi mogu izazvati ponašanja koja se ne opažaju u ‘normalnim’ okolnostima."

Važno je očuvati koloniju, uprkos izazovima koji mogu proisteći iz lokacije pećine između dve zemlje, rekao je Urák. U međuvremenu, istraživači rade na drugoj studiji koja će otkriti dodatne detalje o stanovnicima Sulfur Cave, dodao je.

Kako izgleda najveća paukova mreža na svetu možete videti OVDE.

(Telegraf.rs)