Upravo je pronađen najstariji vazduh na planeti Zemlji: Ostaćete bez reči kad saznate koliko je star

Naučnici su otkrili najstariji poznati uzorak vazduha na Zemlji, zarobljen u drevnom ledu iz Antarktika, koji datira iz perioda pre oko 6 miliona godina. Ovo otkriće, objavljeno u prestižnom naučnom časopisu, pruža neprocenjive podatke o klimi i atmosferi iz vremena kada su nivoi ugljen-dioksida bili slični današnjim, ali je planeta bila znatno toplija.

Prema istraživanju objavljenom na sajtu "ScienceAlert", tim međunarodnih stručnjaka analizirao je mehuriće vazduha iz jezgra leda izvađenog iz dubine Antarktika. Ovi mehurići, formirani tokom ledenog doba pre više miliona godina, sadrže gasove koji su bili prisutni u atmosferi u doba miocena – geološkog perioda između 23 i 5,3 miliona godina unazad.

Preporučujemo

"Ovo јe naјstariјi vazduh koјi smo ikada izmerili", izjavio je vodeći autor studije, dr Džon Higins sa Univerziteta Prinston. "On nam omogućava da rekonstruišemo uslove na Zemlji pre nego što su se razvili moderni ljudi i većina savremenih životinjskih vrsta."

Ključni nalazi pokazuju da je koncentracija ugljen-dioksida (CO₂) u tom periodu bila između 300 i 400 delova na milion (ppm), što je uporedivo sa današnjim nivoima od oko 420 ppm. Međutim, uprkos sličnim vrednostima, globalna temperatura bila je za 3-4 stepena Celzijusa viša, a nivo mora za čak 20 metara iznad sadašnjeg. Ovo sugeriše da današnje emisije gasova sa efektom staklene bašte mogu dovesti do sličnih dramatičnih promena u budućnosti.

Istraživači su koristili napredne tehnike, uključujući masenu spektrometriju, da precizno izmere sastav gasova u mehurićima. Led je izvađen iz projekta "Allan Hills", gde su prethodno pronađeni uzorci stariji od 2,7 miliona godina, ali ovaj novi nalaz pomera granice unazad za još nekoliko miliona godina. Otkriće ima šire implikacije za razumevanje klimatskih promena.

"Ako je Zemlja bila toplija sa sličnim nivoima CO₂, to znači da postoje drugi faktori – poput položaja kontinenata ili okeanskih struja – koji su uticali na klimu", objašnjava koautor studije, prof. Juzef MakManus sa Univerziteta u Minesoti.

Naučna zajednica pozdravlja ovo otkriće kao korak napred u paleoklimatologiji. Međutim, izazovi ostaju: duboko bušenje leda je tehnički zahtevno i skupo, a klimatske promene ubrzavaju topljenje antarktičkog leda, što ugrožava buduće uzorke. Ovo istraživanje podseća na hitnost borbe protiv globalnog zagrevanja. Dok se svet suočava sa rekordnim temperaturama, drevni vazduh iz prošlosti služi kao upozorenje za budućnost. (Telegraf.rs/ScienceAlert)