Najmanji morski delfin na svetu je izuzetan podvodni akrobata
Ovi kratki morski delfini mogu da zarone do 120 metara duboko.
Visokotehnološki uređaji otkrivaju stranu Hektorovog delfina koju svet retko vidi – impresivnu akrobatiku ispod površine novozelandskih voda.
Preporučujemo
Bio je dug 7 metara i težak 1 tonu: Završio je život u čeljustima držeći nogu krokodila
Potpuno je jedinstvena, nikad ništa ovakvo nije otkriveno: Pronađena porodična statua iz Starog Egipta
Dugački samo 1,4 metra, Hektorovi delfini (Cephalorhynchus hectori) su najmanji morski delfini na Zemlji. Ne treba ih brkati sa drugim rekordno malim pripadnicima reda kitova, poput vakite (kalifornijska morska svinja), koja je zapravo pliskavica, ili slatkovodnog amazonskog delfina (tukuši).
Tehnički gledano, postoje dve podvrste: kritično ugroženi Maui delfin, kod obale Severnog ostrva, i Hektorov delfin, kod Južnog ostrva, koji broji oko 15.000 jedinki.
Istraživači sa Oklandskog univerziteta pratili su kretanja 11 Hektorovih delfina pomoću sofisticiranih uređaja (DTAG) prikačenih za njihova tela.
Uređaji su pokazali da, ispod površine, ovi mali delfini ekspertski izvode akrobatska okretanja i prevrtanja i zaranjaju do 120 metara u dubinu.
„Plivanje 120 metara u dubinu je prilično izvanredno za životinju dugačku 1,4 metra – nismo to očekivali“, rekao je biolog Ilijas Foskolos.
Ovo ponašanje je uveliko povezano sa njihovim hranjenjem. Delfini menjaju svoje kretanje u zavisnosti od mesta gde love ribu. Blizu dna, kretali su se lagano, prevrćući se na leđa da bi zgrabili pljosnatice i bakalare. Na srednjoj dubini, kretanje im je bilo energičnije i rotirajuće se hvatali su ribe koje plivaju u jatu.
Uprkos maloj veličini, ovi delfini prelaze izuzetne daljine. Jedna individua je praćena dok je putovala 15 kilometara duž obale Južnog ostrva.
Studija ide dalje od njihovih podvodnih plesova. Poput mnogih delfina, Hektorovi delfini su ranjivi kad je reč o zaplitanju u ribarsku opremu, što je velika pretnja po opstanak vrste. Istraživači se nadaju da će putem detaljnog razumevanja njihovih kretanja i podvodnih ponašanja osmisliti strategije da ih bolje zaštite.
„Iako je ovo preliminarna studija, možemo jasno videti vrednost DTAG-a za razumevanje rizika kao što su interakcije sa ribarskom opremom ili plovilima. Važno je nastaviti ovaj rad radi boljeg razumevanja kako minimizovati opasnosti za delfine i saznanja kako se ponašaju na drugim lokacijama“, kažu istraživači.
(Telegraf Nauka/IFL Science)