DNK džinovske šumske ptice otvara vrata za oživljavanje izumrlih vrsta

Foto: fishHook Photography / Alamy / Alamy / Profimedia

Rekonstruisana DNK ptice sa Novog Zelanda koja je izumrla pre oko 700 godina mogla bi promeniti naše znanje o izgubljenim vrstama i povećati potencijal za njihovo oživljavanje, rekli su naučnici,  a prenosi ABC News.

Koristeći fosilnu kost ptice male šumske moe (Anomalopteryx didiformis), ptice koja ne leti i koja je lovljena do izumiranja od strane stanovnika ostrva koji su ovu vrstu smatrali delikatesom, istraživači su uspeli da sastave kompletan mitohondrijski genom i prvi nuklearni genom ove vrste, prema radu objavljenom u časopisu Science Advances.

Preporučujemo

Šumska moa, džinovska ptičja vrsta blisko povezana sa drugim pticama koje ne lete poput emua i noja, nekada je lutala gustim travnjacima i šumovitim predelima Novog Zelanda, rekao je Skot Edvards, evolucioni biolog sa Univerziteta Harvard i autor rada. Naučnici su uspeli da rekonstruišu njen genom sekvenciranjem drevne DNK i upoređivanjem sa visokokvalitetnim genomom srodnog emua.

Istraživači su vekovima pronalazili fosile šumske moe, rekao je Edvards. U prošlosti, istraživači su analizirali DNK devet vrsta šumske moe.

Novo otkriće omogućilo je naučnicima da "zaista detaljno prouče ceo genom", odnosno celokupne hromozome, rekao je Edvards. Uspeli su da utvrde ranije nepoznate detalje o vrsti, kao što su verovatna veličina populacije i činjenice da su imali dobar osećaj mirisa i oči koje su verovatno mogle da detektuju ultraljubičasto svetlo. Istraživači su takođe saznali da su ženke bile veće od mužjaka, što nije uobičajeno kod ptičijih vrsta.

Rekonstrukcija bi potencijalno mogla poslužiti kao preduslov za proces oživljavanja vrste koja je ranije izumrla. "Čini se da je u dometu mogućeg. Mislim da će naučnici to istraživati," dodaje Edvards. "Važno je da se to radi sa pažnjom i razumevanjem etičkih i ekoloških posledica."

Ambiciozni planovi za vraćanje izumrlih vrsta kao što su ptica dodo i vunasti mamut trenutno se prave.

Pre više vekova šumske moe bile su među najvećim pticama na svetu. Dok su neke vrste moa bile visoke i do 3,3 metra, mala šumska moa bila je nešto veća od ćurke. Ali nakon što su ljudi kolonizovali Novi Zeland, donoseći vrste koje nisu bile autohtone, kao što su polinezijski psi, vrsta je nestala. Šumska moa je takođe služila kao osnovna hrana za druge vrste na Novom Zelandu, kao što je džinovski orao, nekada najveća grabljivica na svetu, koji je takođe izumro.

"To je primer kako ekosistem može da opadne kada se eliminiše važna grupa," napominje profesor.

Mnogi aspekti biologije moa ostaju misterija, rekli su istraživači. Dodatna sastavljanja genoma vrste omogućila bi dalja istraživanja genetske osnove osobina.

(Telegraf Nauka / ABC News)