Više od dve stotine misterioznih džinovskih virusa otkriveno u okeanu

Naučnici sa Univerziteta Majami upotrebili su specijalni kompjuterski softver kako bi identifikovali genome mikroba u uzorcima morske vode, uključujući 230 džinovskih virusa ranije nepoznatih nauci.

Identifikacija ovih virusa je bitan deo razumevanja života u okeanu, a naročito opstanka morskih organizama poznatih kao protisti, među kojima su alge, amebe i bičari.

Preporučujemo

Bolje razumevanje diverziteta i uloge džinovskih virusa u okeanu i njihove interakcije sa algama i drugim okeanskim mikrobima može pomoći u predviđanju i kontrolisanju štetnog cvetanja algi, opasnosti po zdravlje ljudi na Floridi i širom sveta.

Zahvaljujući brzom napretku na poljima genomskih baza podataka, analitičkih instrumenata i kompjuterskih programa, proces otkrivanja džinovskih virusa je sad znatno lakši nego ranije, što naučnicima daje nove uvide u način širenja i ponašanje tih virusa.

Na primer, džinovski virusi su često odgovorni za smrt fitoplanktona, sićušnih, fotosintetičkih organizama obično prisutnih u okeanima, jezerima i rekama. Ovi organizmi su bitni za morski život i lance ishrane, i proizvode ogromne količine Zemljinog kiseonika, tako da veće znanje o virusima koji ih napadaju može pomoći u cilju zaštite.

Pored 230 novih džinovskih virusa, studija je identifikovala 569 novih funkcionalnih proteina, devet uključenih u fotosintezu. Izgleda da su virusi u nekim slučajevima sposobni da preuzmu fotosintetičke funkcije svojih domaćina kako bi dobili energiju potrebnu da prežive.

„Otkrili smo da džinovski virusi imaju gene uključene u ćelijske funkcije kao metabolizam ugljenika i fotosinteza, tradicionalno prisutne samo u ćelijskim organizmima“, kažu autori. „Ovo sugeriše da džinovski virusi igraju ogromnu ulogu u kontrolisanju metabolizma domaćina tokom infekcije i uticaju na morsku biogeohemiju“.

Otkriveni džinovski virusi su raspoređeni u dva postojeća reda: imitervirales i algavirales. Ove grupe koriste različite strategije inficiranja, s tim da su imitervirales genetski najsloženiji, što ukazuje na fleksibilniju „životnu strategiju“ koja potencijalno omogućava virusu da preživi u raznovrsnijim domaćinima.

Znamo da smo samo zagrebali površinu na putu do pune slike života u okeanima: svaka kap morske vode sadrži brojne viruse i morski život zapravo pomaže da se zaštitimo od mnogih, kažu istraživači.

Veliki broj virusa čeka da bude otkriven i katalogizovan – i stavljen u kontekst sa okeanskim ekosistemima i zdravljem. Ova studija je omogućila stvaranje okvira za unapređenje postojećih instrumenata za detekciju novih virusa, što bi moglo doprineti našoj sposobnosti da nadgledamo zagađenje i patogene u vodenim zonama.

(Telegraf Nauka/Science Alert)