„Posledice već osećamo, a sve će biti još gore“: Šta znači probijanje granice od 1,5 stepeni

Godina 2024. najtoplija je u istoriji merenja, to je potvrđeno. Ali što je još gore, bila je to istovremeno i prva godina u kojoj je prosečna globalna temperatura bila za više od 1,5 stepeni bila viša od proseka u predindustrijskom periodu, što je Pariskim sporazumom o klimatskim promenama postavljeno kao prag koji ne smemo da pređemo.

Međutim, mnogima nije jasno šta to znači i zašto je taj prag važan, ali ni koliko je bitno što smo tu granicu prešli mnogo brže nego što se očekivalo.

Preporučujemo

Trenutno je u pitanju samo jedna godina, ali istraživači kažu da je to jasan pokazatelj da svet ulazi na opasnu teritoriju, piše Nature.

- Ovo je i fizička realnost i simbolični šok. Došli smo do kraja onoga što smo smatrali bezbednom zonom za čovečanstvo – rekla je Gejl Vajtmen, naučnica koja se bavi klimatskim rizicima na Univerzitetu u Eksteru.

Podatak o prelasku granice objavilo je istovremeno nekoliko međunarodnih organizacija koje prate globalnu temperaturu. Iako sve one imaju nešto različitu brojku, podaci pokazuju da je godina za nama bila bar za 1,55 stepeni toplija od proseka za period od 1850. do 1900. To se smatra predindustrijskim dobom ne zato što još nije bilo industrije, već zato što još nismo počeli da izbacujemo ogromnu količinu gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu.

Klimatolozi još ispituju da li je ovaj ogroman skok temperature u 2023. i 2024, kada su postavljeni i oboreni rekordi, samo iskakanje ili značajna promena koja ukazuje da globalno zagrevanje ubrzava.

Naučnici kažu da ovaj prag nije magičan, već je samo politička meta iz Pariskog sporazuma. To ne znači da je svet bezbedan ispod njega, niti da će sve da se raspadne iznad njega.

- To je spektar i svako zagrevanje je važno – rekla je za Nature Katarina Hejho, naučnica iz američke Grupe za konzervaciju prirode.

- Ovaj skok temperature iznad postavljene granice treba da bude alarm za političke lidere. Jer ako ovaj skok nije slučajan, već se planeta ubrzano zagreva, možda moramo da smanjimo emisije štetnih gasova još brže – rekao je Karlos Nobre, klimatolog Univerziteta u Sao Paolu.

Uprkos tome kakva bude reakcija, dugoročni rizik od topljenja leda i promene ekosistema sve je veći i samo će se pojačavati ako ne prestanemo da zagađujemo planetu.

- Posledice već osećamo. A sve će biti samo još gore – rekla je Vajtmenova.

(Telegraf Nauka/Nature)