Nađena mumija bebe sabljozubog lava stara 30.000 godina: Proučavali je 6 godina, otkrića su zapanjujuća!

Sabljozubo mladunče pećinskog lava, vrsta koja je živela na zemlji pre oko 30.000 godina, pronađeno je pre 6 godina, mumificirano, izuzetno očuvano u sibirskom permafrostu, a tim naučnika koji ga je proučavao objavio je svoja otkrića ove nedelje u časopisu Nature Scientific Reports.

Uprkos 28.000 godina od smrti, mladunče je ostalo u skoro savršenom stanju pored smrznute zemlje.

Preporučujemo

Sabljozuba mačka, otkrivena je 2020. godine. Mumija uključuje celu glavu životinje i jedan prednji ud, ramena i grudni koš i jednu od zadnjih nogu. Tim je fokusirao svoje istraživanje na glavu mumije i zubne karakteristike kako bi odredio vrstu sabljozube mačke i bolje razumeo geografsku distribuciju vrste i njenu jedinstvenu morfologiju.

„Proučavano smrznuto mumificirano mladunče potvrđuje moderne rekonstrukcije životnog izgleda homoterijuma, napravljene od ostataka kostiju odraslih jedinki“, rekao je Aleksej Lopatin, paleontolog sa Paleotološkog instituta Borisjak u Rusiji i glavni autor rada.

„Takođe dopunjuje spoljašnje karakteristike — boju krzna, veličinu njuške, veličinu ušiju, oblik jastučića za stopala, itd. Ovi likovi se ne mogu videti na ostacima skeleta.“

Radiokarbonsko datiranje uzorka dalo je starost od približno 31.800 godina, što ga čini nekoliko hiljada godina starijim od drugog mladunčeta ovakvog lava pronađenog 2018.

Drugim rečima, kada su ljudi crtali najstarije pećinske slike u Laskou, sabljasto mladunče je bilo već mrtvo skoro 15.000 godina. Istraživački tim je koristio tronedeljni leš mladunčeta lava za komparativnu analizu starije mačke, a CT je skenirao mumiju da bi otkrio njenu strukturu skeleta neinvazivno.

Istraživači su identifikovali sabljozubu mačku kao primerak Homotherium latidens. Homoterijum, takođe poznat kao mačka sa zubima, a bio je sabljasti predator napravljen za trčanje na velike udaljenosti.

Homoterijum je imao kraće sekutiće od drugih sabljozuba poput Smilodona, a takođe je bio mršaviji - čak mršaviji od modernih lavova (Panthera leo). Identifikacija vrste mladunaca potvrđuje da je homoterijum bio prisutan u Aziji u kasnom pleistocenu, napisali su istraživači u studiji.

„Tako je prvi put u istoriji paleontoloških istraživanja direktno proučavan spoljašnji izgled izumrlog sisara koji nema analoga u savremenoj fauni“, napisao je tim.

Lobanja mumije je bila malo deformisana, ali njena dobro očuvana desna strana omogućila je timu da rekonstruiše njen oblik.

Primetili su da je vrat sabljaste mačke više nego dvostruko deblji od vrata lava. Mladunče je pokazatelj kako odrasli homoterijumi - koji se razlikuju po kratkom telu i relativno dugim nogama - dobijaju oblik.

Pored uporedne analize i superlativne starosti primerka, sabljastozuba mumija može dati još više uvida u drevnu prošlost.

„Mišići, kosti i koža su dobro očuvani u ledu permafrosta“, rekao je Lopatin.

"DNK se može izdvojiti, a ovo je jedna od narednih faza našeg istraživanja. Izvlačenje genetskih informacija iz primeraka sačuvanih permafrostom je u modi, i to sa dobrim razlogom. Jedinstveni uslovi očuvanja znače da genetski materijal može ostati netaknut desetinama hiljada godina. 2022. godine, tim istraživača je pronašao divno očuvanu bebu vunastog mamuta u rudniku zlata u Jukonu, a ranije ove godine tim je uspeo da dešifruje neke od genomske arhitekture mamuta koristeći hromozome sačuvane u permafrostu za neverovatnih 52.000 godina — u vreme kada su neandertalci još uvek bili Romi. Neki novi jedinstveni mumificirani primerci već pronađeni u Jakutiji, gde su pronađeni mladunci pećinskog lava i sabljozubih mačaka.

Bez obzira na primerak, možete biti sigurni da će te mumije biti dovoljne da vam zastane dah.

(Telegraf.rs/gizmodo)