Zagrevanje u Srbiji brže od globalnog, upozorila državna sekretarka Sandra Dokić

Od 2000. godine, minimalne materijalne štete i gubici nastali kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene su na najmanje 6, 8 milijardi evra, poručila je ona

„Situacija na polju klimatskih promena u Srbiji je kompleksna i ozbiljna. Procene pokazuju da se naša zemlja zagreva više i brže od globalnog proseka i to za 1,8 stepeni Celzijusa, a leti za čak 2,6 stepeni“, izjavila je danas državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić.

Ona je, govoreći na Dijalogu o klimatskim promenama koji je ovo ministarstvo organizovalo u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), istakla da, ukoliko se ne preduzmu ambicione akcije na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou, do kraja veka se može očekivati povećanje temperature od čak 5,8 stepeni Celzijusa u našoj zemlji.

Preporučujemo

„Kao što je navedeno u revidiranom nacionalno utvrđenom doprinosu, Srbija je izuzetno ranjiva na promene klime koje stvaraju velike štete i gubitke u našoj zemlji. Od 2000. godine, minimalne materijalne štete i gubici nastali kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene su na najmanje 6, 8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70 odsto šteta“, rekla je ona.

Dodala je da su drugi glavni uzrok najvećih gubitaka poplave i podsetila da su u maju i junu 2023. godine jake kišne padavine i izliveni bujični i drugi vodotokovi izazvali štetu na regionalnoj i lokalnoj infrastrukturi.

„Poplave su tada zabeležene u 82 opštine u Srbiji, od čega je u 56 gradova i opština proglašena elementarna nepogoda od poplava. Takođe, već narednog meseca pojavile su se za naš region i nove klimatske opasnosti – superćelijske oluje, nanoseći razorne štete i gubitke u veoma kratkom vremenskom periodu“, rekla je ona.

Navela je da je samo za oštećene i srušene stambene objekte od poplava u junu i superćelijskih oluja u 2023. godini Vlada Srbije isplatila više od 1,80 milijardi dinara, što je više od devet miliona evra.

Istakla je da se ova šteta i danas procenjuje i isplaćuje, a da se, s druge strane, gubici i šteta uzrokovani sušom u 2022. i 2024. godini i dalje procenjuju.

Dokić je istakla i da je Evropska komisija u najnovijem izveštaju preduzete mere Srbije kada je reč o klimatskim promenama ocenila pozitivnim.

Dijalog se organizuje uoči 29. Konferencije država članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, COP 29, koja se od 11. do 22. novembra održava u Bakuu, u Azerbejdžanu.

(Telegraf Nauka/Tanjug)