Nakon 188 godina utvrđeno da najduža otrovna zmija na svetu predstavlja četiri vrste, a ne jednu

Sa širokom rasprostranjenošću i nedostatkom poređenja između vrsta, kraljevska kobra je od 1836. smatrana jednom veoma raznolikom vrstom.

Uvek ima još vrsta za otkrivanje. Bilo da je u pitanju neobični gušter crv ili nešto odloženo u fioku decenijama, implikacije imenovanja nečeg novog mogu uključivati pomoć u očuvanju i druge koristi.

Kraljevska kobra sad dobija isti tretman. Višegodišnje istraživanje dovodi do otkrića da je zapravo reč o četiri vrste, a ne o jednoj, piše IFL Science.

Preporučujemo

Kraljevske kobre (Ophiophagus hannah) žive u velikom delu Azije, od Indije i Kine do Filipina i Sundskih ostrva. One su najduže otrovne zmije na svetu – mogu dostići 5,6 metara u dužini. Tehnički gledano, nisu prave kobre, pošto pripadaju rodu Ophiophagus, a ne rodu Naja.

Pokazatelji da se možda radi o različitim vrstama dolazili su iz širokog spektra razlika u izgledu između populacija širom pomenutih zemalja. Uprkos tome, kraljevska kobra je klasifikovana kao jedna vrsta, iako veoma raznolika, od 1836.

Godine 2021, istraživači su otkrili da postoji genetska varijacija u četiri različite populacije kraljevskih kobri. Sad je nova studija otkrila razlike i u fizičkom pogledu i u obrascima krljušti. Morfološke i genetske analize su izvedene na 153 primerka, uključujući pet skeletnih.

Četiri vrste su: severna kraljevska kobra (Ophiophagus hannah), sundska kraljevska kobra (Ophiophagus bungarus), zapadnogatska kraljevska kobra (Ophiophagus kaalinga) – u Zapadnim Gatima Indijskog poluostrva – i luzonska kraljevska kobra (Ophiophagus salvatana), na ostrvu Luzon na severu Filipina.

Naziv roda Ophiophagus odnosi se na kanibalističku prirodu kraljevskih kobri, koje prvenstveno konzumiraju druge zmije, kao i male sisare. Naziv je sastavljen od grčkog ophis (zmija) i phagos (jesti). Ranije se rod nazivao Hamadryas, ali je to zvanično promenjeno 1945.

Implikacije novih naziva su takođe važne. Sa novim nazivima i životnim prostorima za svaku od četiri vrste, ekolozi moraju da budu dodatno oprezni kad se radi o promenama u tim oblastima.

„Nadamo se da će njihov status jedinstvenih regionalnih predstavnika čuvenog roda podstaći ljude da se ponose njima, kao što je već slučaj u nekim oblastima (npr. u indijskog državi Karnataka), a ne da ih se gade i plaše“, kažu istraživači.

Naročito bi mnogo manja područja u kojima žive O. kaalinga i O. salvatana mogla biti ugrožena – zbog klimatskih promena, uništenja životne sredine ili prirodnih katastrofa.

Ova i buduće taksonomske revizije su naročito značajne za konzervaciju ovih najvećih otrovnih zmija na svetu. Prepoznavanje biološkog diverziteta je preduslov za mere konzervacije i izbegavanje ugroženosti ili ekstinkcije usled zanemarivanja.

Revizije su takođe značajne u pogledu protivotrova. Trenutno postoji samo jedan protivotrov za kraljevske kobre, ali istraživači sugerišu da bi se mogla proizvesti još tri u cilju bolje odbrane od varijacija otrova kod svake vrste.

(Telegraf Nauka/IFL Science)