Zmije u gradu: Deset godina spasavanja divljih životinja daje uvid u interakcije ljudi i gmizavaca
Nova analiza desetogodišnje kolekcije podataka o spasavanju divljeg sveta u Novom Južnom Velsu daje nove uvide u interakcije ljudi i gmizavaca u gradskim sredinama.
Istraživači sa Univerziteta Makvori i Univerziteta Čarls Darvin radili su sa Upravom za klimatske promene, energiju, životnu sredinu i vode Novog Južnog Velsa na analizi više od 37.000 dokumenata o spasavanju zmija i guštera u široj oblasti Sidneja između 2011. i 2021.
Obrasci spasavanja divljeg sveta otkrivaju kako javnost vidi različite životinje. Veći gmizavci privlače pažnju ljudi, zbog straha ili zato što ih smatraju smetnjom, za razliku od sisara ili ptica koji obično budu spaseni kad su povređeni.
Nasuprot tome, obični mali gmizavci poput baštenskih guštera rovaša se naznatno pojavljuju u podacima, ne zato što su retki, već zato što ih ljudi prosto ne primećuju ili ne prijavljuju.
Dok se urbanizacija širi na globalnom nivou, interakcije između ljudi i divljih životinja se nužno povećavaju.
Najveći grad Australije – Sidnej – pun je stvorenja sa krljuštima. Iznenađujuće mnoštvo velikih gmizavaca može se delom pripisati zadržavanju obimnih prirodnih predela sa vodenim tokovima i talasastim brežuljcima.
Istraživanje je otkrilo jasnu sklonost ka većim gmizavcima u podacima o spasavanju, a skoro dve trećine svih spasenih gmizavaca su iz dve vrste. To su lepa, ali vrlo otrovna crna zmija sa crvenim trbuhom, i istočni gušter plavog jezika, koji se neretko smatra bezazlenim baštenskim stanovnikom.
Spasavanja povređenih guštera sa plavim jezikom su česta, ali podaci pokazuju da je najčešći razlog za spasavanje gmizavaca „neodgovarajuće okruženje“ – što je često šifra za uklanjanje zmija iz dvorišta.
Još jedan obrazac spasavanja gmizavaca je sezonski. Broj slučajeva se utrostručava između avgusta i septembra na početku australijskog proleća. Prostorni obrasci se odnose na spasavanja koncentrisana u oblastima sa gušćom populacijom ljudi i duž važnih puteva.
Međutim, dok aktivnost gmizavaca varira sa sezonama, isto tako varira i aktivnost ljudi. Istraživači kažu da podaci o spasavanju zavise od kombinacije aktivnosti gmizavaca, aktivnosti ljudi i njihovih lokacija.
Uprkos velikom broju gmizavaca širom Sidneja, uključujući mnogo velikih, veoma otrovnih zmija – zabeležen je vrlo mali broj zmijskih ujeda.
Ljudi zovu da se otrovne zmije uklone jer ih se plaše, ali svest javnosti takođe znači da ljudi nose obuću kad izlaze napolje i znaju koje zmije su otrovne, a koje nisu.
Istraživači su uporedili podatke sa sličnim istraživanjem izvedenim pre 20 godina. Iako se broj spasavanja povećao deset puta, iste vrste sa velikim telima su i dalje dominantne u podacima.
Podaci o spasavanju divljih životinja mogu dati značajne uvide u interakcije ljudi i divljih životinja i dopuniti tradicionalne tehnike istraživanja. Takođe imaju potencijal da informišu ciljane kampanje edukacije javnosti i strategije kontrole, naročito u pogledu sezonske aktivnosti zmija i prevencije ubistava životinja motornim vozilima.
(Telegraf Nauka/Phys.org)