Jeziva džinovska figura se pojavila na Grenlandu posle katastrofalnog događaja

Naučnici su bili šokirani kada su pre 13 godina otkrili veliku, sablasnu figuru koja se iznenada pojavila na satelitskim snimcima Grenlanda. Ova ledena pojava nastala je kao rezultat udubljenja na snežnoj površini, koje se formiralo kada je podzemno jezero, smešteno direktno ispod figure, kolabiralo.

Zamagljena figura, koja je ličila na nejasan oblik koji maše ka svemiru, uočena je na ledenoj kapi Flade Isblink — otprilike 8.550 kvadratnih kilometara leda na severnoj obali Grenlanda, duboko unutar Arktičkog kruga. Ledena rupa bila je dugačka oko 3 kilometra, a široka nešto više od 2 kilometra na najširem delu, i bila je duboka 70 metara kada se prvi put pojavila, prema podacima NASA-ine "Opservatorije Zemlje".

Preporučujemo

Sablasna struktura, koju su istraživači takođe nazvali "rukavica" zbog njenog oblika, formirala se između 16. avgusta i 6. septembra 2011. godine, kada je oblast bila prekrivena oblacima na satelitskim fotografijama.

U radu iz 2015. godine, istraživači su otkrili da se udubljenje pojavilo kada je subglacijalno jezero brzo iscurilo, ostavljajući za sobom podzemnu pećinu koja se ubrzo urušila. Na vrhuncu ovog događaja, naučnici su procenili da je 6.000 kubnih metara vode izlazilo iz jezera svake sekunde.

Ovaj događaj je bio "verovatno prvi zabeleženi slučaj brzog isušivanja subglacijalnog jezera na Grenlandu", izjavila je 2015. godine Keli Brant, glaciolog u NASA-inom Laboratoriju za kriosferne nauke, koja nije učestvovala u studiji. Većina sličnih podzemnih jezera u zemlji se smatra veoma stabilnim, dodala je.

Istraživači su nastavili da prate udubljenje, a u studiji iz 2022. otkriveno je da se subglacijalno jezero polako ponovo puni od 2012. godine. Do 2021. godine, dno udubljenja se podiglo za 55 metara — dostigavši nivo 15 metara ispod okolnog leda - uprkos drugom, manjem isušivanju 2019. godine.

Istraživači su u početku verovali da je većina vode koja je ponovo ušla u jezero potekla od otapanja površinskog leda koje se slivalo ispod zemlje. Međutim, proračuni su kasnije pokazali da otopljena voda može objasniti samo 65% vode u jezeru, što znači da je neki drugi, nepoznati izvor vode takođe bio prisutan.

Još uvek nije jasno zašto se subglacijalno jezero tako brzo isušilo 2011. godine. Međutim, istraživači sumnjaju da je klimatske promene uzrokovane ljudskom aktivnošću mogle igrati ulogu.

Nekoliko subglacijalnih jezera na Antarktiku je takođe doživelo slične kolapse poslednjih godina, a naučnici strahuju da bi oslobađanje vode moglo dodatno ubrzati gubitak leda u nekim oblastima.

(Telegraf Nauka/LiveScience)