Jezero Kivu - tempirana bomba koja bi mogla eksplodirati oslobađajući ogroman, smrtonosni oblak gasa

Jezero Kivu, jedno od Afričkih velikih jereza, nalazi se duž ivice tektonske ploče, Istočnoafričkog rifta, načičkane termalnim izvorima koji pune vodu ugljen-dioksidom i metanom.

Ovo jezero je ogromma vodena masa toliko bogata ugljen-dioksidom i metanom u svojim dubinama da bi moglo eksplodirati bez upozorenja. Još dva jezera u Africi imaju sličnu smrtonosnu hemiju – Njos i Manun u Kamerunu – i oba su eksplodirala tokom poslednjih 40 godina, ubivši skoro 1.800 ljudi i hiljade životinja.

Jezero Kivu je jedno od Afričkih velikih jezera na ivici tektonske ploče zvanoj Istočnoafrički rift – Somalska tektonska ploča se pomera na istok od ostatka kontinenta na Nubijskog ploči (poznatoj i kao Afrička ploča). Ovo pomeranje dovodi do vulkanske i seizmičke aktivnosti koja izbacuje gasove iz unutrašnjosti Zemljine kore na površinu – i u dubine jezera Kivu.

Preporučujemo

Jezero Kivu je mnogo veće od jezera Njos i Manun, dugačko 90 kilometara, široko 50 kilometara i duboko do 475 metara. Ima neobičnu, slojevitu strukturu – samo gornjih 60 metara vode se komeša, a donji slojevi ostaju nepokretni. Ta striktna odvojenost znači da ugljen-dioksid i metan koji izlaze iz podloge jezera postaju zarobljeni i akumuliraju se u donjem sloju, na dubini od 260 metara i više, piše Live Science.

Oko 300 kubnih kilometara ugljen-dioksida i 60 kubnih kilometara metana nalaze se na dnu jezera Kivu, sa vodonik-sulfidom iz dubina Zemljine kore. Ovaj toksični koktel bi uskoro mogao eksplodirati širom okolne, gusto naseljene oblasti.

Eksplozija bi oslobodila ogroman oblak gasa koji bi lebdio iznad jezera danima i nedeljama dok se na kraju ne rasprši u atmosferu. Kad jezero dostigne zasićenost od 100% (u donjem sloju) – a trenutno je iznad 60% – eksplodiraće spontano.

U tom trenutku bi jezero moglo u jednom danu osloboditi 5% godišnjih globalnih emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte. Takva eksplozija bi izazvala strahovit broj smrtnih slučajeva. Oko dva miliona ljudi živi na obalama jezera i svako ko se nađe u tom oblaku bio bi mrtav za jedan minut.

Iako naučnici mogu da prate koliko gasa je zarobljeno u jezeru i tako procene rizik od eksplozije, katastrofu mogu izazvati i drugi, manje predvidljivi faktori. Na primer, zemljotres ili nagli nalet lave mogli bi potresti slojeve jezera i prouzrokovati erupciju.

Opasnost bi mogla doći i od tekućih radova na ispumpavanju metana iz jezera. Ekstrakcija metana je počela 2016. na ruandanskoj strani sa ciljem smanjenja pretnje od eksplozije, ujedno snabdevajući energijom strujnu mrežu. Međutim, neki eksperti upozoravaju da bi poremećaj strukture jezera mogao izazvati eksploziju čije sprečavanje je cilj operacije.

U pitanju je kompromis između bezbednosti i komercijalne eksploatacije na duge staze. Kompanije ispumpavaju vodu iz donjeg sloja, uklanjajući metan, i vraćaju vodu oslobođenu gasa u gornji sloj. Voda stvara struju dok pada nadole, povećavajući opasnost od eksplozije.

(Telegraf Nauka/Live Science)