Misteriozna veza slabog magnetnog polja i nastanka složenih životinja: Tajna stara 591 milion godina

Naučnici veruju da je moguće da je slabljenje magnetnog polja dovelo do razvoja edijakarske faune

Zemljino magnetno polje menjalo je pravac mnogo puta tokom miliona godina, a nekad je to pratilo i njegovo privremeno slabljenje. Mnogo duži period tokom kojeg je magnetno polje bilo znatno slabije nego danas trajao je od pre 591 do pre 565 miliona godina. Ubrzo nakon toga pojavljuju se i prvi fosili kompleksnih životinja u geološkim podacima. Tim naučnika u najnovijoj studiji navodi da je možda upravo to slabljenje Zemljinog magnetnog polja omogućilo pojavu kompleksnih životinja, piše IFL Science.

Geomagnetno polje je jedna od stvari koje razlikuje Zemlju od Venere i Marsa. Ono je pomoglo da se Zemlja odupre uklanjanju atmosfere do kojeg bi doveli solarni vetrovi, a predstavlja i štit od koronalnih eksplozija koje bi inače okupale planetu radijacijom. Tokom potrage za životom van Sunčevog sistema naučnici pretpostavljaju da je jako magnetno polje neophodno za razvijanje života na površini planete.

Preporučujemo

Značaj magnetnog polja dovodi i do periodičnih strahova od njegovog slabljenja, ali pokušaji da se periodi slabljenja i reverzije polja povežu sa masovnim izumiranjem uglavnom nisu dali rezultate. Umesto toga, novo istraživanje pokazalo je da je jedan od najvažnijih događaja pokrenut baš slabljenjem barijere između Zemlje i svemirske radijacije.

Jačina i pravac magnetnog polja mogu da se „čitaju“ u stenama koje čuvaju podatke o magnetnom polju u trenutku nastanka. Profesor Džon Tarduno sa Univerziteta u Ročesteru i njegove kolege ispitale su uzorak plagioklasa iz Paso de Fabijana Gabros u Brazilu, položen pre 591 milion godina. Otkrili su dokaz o najslabijem magnetnom polju koje je ikad zabeleženo, a koje je imalo tek 30. deo današnje snage magnetnog polja.

Pozivajući se na druge studije, autori daju argumente da je slabo magnetno polje, ispod 10 odsto današnjeg, trajalo najmanje 26 miliona godina, uključujući i jedan od najvažnijih perioda za život na Zemlji.

Iako se veruje da su se prve životinje pojavile nešto ranije, reč je o mikroskopskim životinjama ili stacionarnim vrstama poput današnjih sunđera. Prva aktivna stvorenja, poznata kao edijakarska fauna, pojavljuju se u fosilnim ostacima pre oko 560 miliona godina. Veruje se da su skok nivoa kiseonika u atmosferi, kao i njegovo razlaganje u okeanu, bili neophodni za nastanak kompleksnih i veoma pokretniih životinja, mada još nije poznato koliko je viška kiseonika bilo.

Promena nivoa kiseonika je bila jedna od velikih promena, ali razlozi koji su doveli do toga još nisu poznati. Tarduno i njegovi koautori misle da bi ključ mogao da bude u slabljenju magnetnog polja.

Kako se objašnjava, slabije magnetno polje dovelo je do toga da više vodonika pobegne iz armosfere. Sa manje elemenata s kojima može da se veže kiseonik, postojala je mogućnost promene atmosfere tako da pojača život.

Ono što nije poznato je da li bi efekat slabljenja magnetnog polja bio dovoljan da napravi takvu razliku.

- Kvantifikovanje gubitka vodonika sa slabim magnetnim poljem je izazovno i opservacijski nemoguće - navode autori studije.

Postojeći model pretpostavlja da je skok gubitka vodonika bio od 30 do 1.000 odsto, a da bi ta varijacija mogla da dovede do skoka kiseonika. Bez obzira na sve, autori smatraju da bi taj skok bio dovoljan da omogući stvaranje edijakarske faune.

- Najviše procene mogle bi da dovedu do povećanja kiseonika u atmosferi za nekoliko procenata, što je možda predstavljalo granicu koja je omogućila diverzifikaciju edijakarske faune - naveli su naučnici u studiji objavljenoj u Communications Earth & Environment.

(Telegraf Nauka / IFL Science)