Gde se ptice odmaraju kad lete preko okeana?
Ptice imaju razne strategije za putovanje preko vode, uključujući odmore na brodovima.
Neki pripadnici ptičjeg sveta su sposobni za istinski veličanstvene poduhvate – od letenja bez mahanja krilima duže od pet sati do neprestanog letenja duže od 10 meseci. Međutim, sve to vreme u vazduhu može umoriti čak i najiskusnijeg letača. Dakle, gde se ptice odmaraju kad lete preko okeana?
Za neke ptice, najbolja strategija je da uopšte ne staju. Studija iz 2021. posmatrala je pet vrsta koje su letele na velike daljine tokom jesenje migracije i otkrila da se te visokoleteće vrste, koje su uključivale sivog sokola (Falco peregrinus) i orla ribara (Pandion haliaetus), oslanjaju na stabilne uslove vetra radi očuvanja energije za duga putovanja.
Preporučujemo
Da li životinje zaista imaju instinkte?
Izmešani geni, priča o nastanku bengalske mačke kroz ukrštanje dve vrste
„Donedavno se smatralo da je zamah dobijen pomoću vetra slab ili nepostojeći iznad površine mora“, kažu istraživači. „Naprotiv, migratorne ptice prilagođavaju svoje rute kako bi iskoristile vetar kad lete preko mora. To im pomaže da lete stotinama kilometara“.
Procenjuje se da su 2.000 vrsta – ili 20% ukupnog broja ptica na svetu – redovne selice. Dok neki migranti preko kopna imaju određena stajališta koja koriste generacijama, istraživači otkrivaju da veći broj ptica koristi brodove kao odmorišta nego što se ranije mislilo, piše IFL Science.
„Odmaranja na brodovima se smatraju vanrednim događajima u ornitološkom svetu“, pišu autori studije iz 2022. Međutim, sad su istraživači zabeležili 13 vrsta ptica koje su zastale na njihovom brodu tokom 25 dana mediteranske ekspedicije.
Medijalna dužina boravka ptica na brodu iznosila je 42 minuta i možda je to relativno kratko vreme zbog nedostatka hrane koju su ptice mogle da nađu na brodu. Međutim, istraživači veruju da većina ptica zastaje zbog lošeg vremena ili potrebe za odmorom.
Na osnovu svojih podataka, procenjuju da bi skoro četiri miliona ptica moglo koristiti brodove u centralnom Mediteranu kao stajališta, sugerišući da je potrebno još istraživanja o uticaju morskog saobraćaja na jesenju migraciju.
(Telegraf Nauka/IFL Science)