Dubine Crvenog mora daju uvid u budućnost okeana

D. M.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Crveno more je riznica morskog biodiverziteta. Njegove tople vode su dom malom i velikom živom svetu, od kit-ajkula do mikroba koji žive oko vulkanskih otvora ispod površine.

Uprkos nazivu, nedavna istraživanja Zemljine kore i tektonske strukture u Crvenom moru sugerišu da se zapravo radi o starom okeanskom basenu, čije jedinstvene karakteristike mogu pružiti dragocen uvid u uticaj klimatskih promena na okeane.

Istraživači iz Instituta za izučavanje okeana (OSSARI) u provinciji Tabuk u Saudijskoj Arabiji nadziraće i mapirati Crveno more na dosad najdetaljniji način, piše Nature.

„Početni cilj je kreiranje prvog biohemijskog modela Crvenog mora, uključujući podatke o bitnim osobinama ovog okeana. Istraživanje dubokog mora je zaista privlačno – ‘ekstremofilne’mikrobne zajednice koje žive tamo imaju potencijal za biotehnologiju“, kažu istraživači.

Kombinacija tradicionalnog uzorkovanja i pametnih tehnologija će otvoriti nove puteve za sakupljanje i izučavanje uzoraka. U planu su autonomna podvodna vozila koja treba da analiziraju DNK iz vode u širokom opsegu. Svi organizmi ostavljaju ćelije i druge depozite tokom životnog ciklusa – autonomno uzorkovanje DNK i drugi novi senzori daće uvide u ekosisteme Crvenog mora.

Povezivanje tačaka

U centru pažnje biće i razvoj instrumenata za sakupljanje podataka i analitičkih metoda na bazi veštačke inteligencije radi unapređenja nadzora nad okeanom. Ti podaci će doprineti održivom turizmu i ribarstvu putem morskih zaštićenih područja i drugih mera.

„Pomoći ćemo zainteresovanim stranama u brojnim sektorima da izvlače zaključke iz kompleksnih skupova podataka, omogućavajući informisano odlučivanje. U tome će veliku ulogu imati nove tehnologije pomorske i podvodne bežične komunikacije“, kažu istraživači.

Iako podvodne komunikacije tradicionalno koriste akustične frekvencije, imaju ograničen protok i ne mogu prenositi velike količine podataka. Brz napredak se ostvaruje u oblasti bežičnih optičkih komunikacija, koje koriste svetlost za prenos podataka, što omogućuje izučavanje novih komunikacija između, na primer, udaljenih stanica.

Podvodne mreže senzora će nadzirati interakciju između ljudi i morske životne sredine, upućujući rano upozorenje u slučaju bilo kakve potrebe za intervencijom. Daljinske kamere mogu biti postavljene u dubljim vodama, opsluživane autonomnim podvodnim vozilima sposobnim za prikupljanje videopodataka i čak punjenje baterija.

Ovaj regionalni projekat ima za cilj globalni uticaj – otkrivanje tajni Crvenog mora treba da doprinese održivoj budućnosti. Nauka o okeanu daje nam priliku za multidiciplinarni rad na problemima stvarnog sveta.

(Telegraf Nauka/Nature)