U toku je velika invazija na Severnu Ameriku, može doći do katastrofe

Najmanje 70 vrsta glista iz drugih delova sveta kolonizovalo je kontinent i predstavlja pretnju po ekosistem, upozorili su naučnici sa Stanforda

U Severnoj Americi u toku je velika invazija sposobna za pokretanje katastrofalnih promena. Najmanje 70 vrsta glista sa drugih kontinenata kolonizovalo je kontinent i predstavlja dosad neprimećenu pretnju za ekosistem, tvrdi se u studiji istraživača sa Univerziteta Stanford i Sorbone.

Analiza objavljena u Nature Ecology & Evolution predstavlja najveći zbir podataka o glistama i upozorava da je potrebno bolje pratiti invazivne vrste, navodi Stanford News.

Preporučujemo

- Gliste pričaju priču o antropocenu, dobu u kome živimo. To je priča o globalnoj homogenizaciji biodiverziteta od strane ljudi, što često dovodi do smanjivanja broja lokalnih vrsta i do poremećaja prirodnih procesa ekosistema – rekla je Elizabet Hedli, profesorka na Stanfordu i autorka studije.

Uglavnom nevidljive i necenjene, gliste vrede koliko i zlato farmerima i baštovanima, jer njihovo kretanje stvara tunele koji omogućavaju vodi, vazduhu i nutrijentima da se probiju kroz zemlju, a njihov otpad je bogato đubrivo. Takođe imaju centralnu ulogu u mnogim procesima koji utiču i na zajednice iznad zemlje i atmosferu.

Od 19. veka ljudi pokušavaju da obogate ove procese donoseći u Severnu Ameriku gliste iz Azije, Evrope, Južne Amerike i Afrike. Na nekim mestima, ove invazivne vrste su poboljšale poljoprivredu. Međutim, na drugim mestima, mogu biti štetne. Ove vrste će pre da konzumiraju lišće razbacano po zemlji nego domorodačke vrste neće, a time menjaju kvalitet zemljišta i mogu da unište biljke, insekte i vodozemce.

U severnim šumama Kanade i SAD invazivne gliste uticale su na drveće poput javora. Ovo je dovelo do uticaja na druge vrste i pomoglo širenju invazivnih vrsta. Osim toga, menjaju se nutrijenti, ph vrednost i tekstura zemljišta, što vodi i do lošijeg roda useva, između ostalog.

Invazivne gliste, navode naučnici, imaju veliku prednost. Za razliku od većine domorodačkih glista, ženke invazivnih glista mogu da se razmnožavaju i bez mužjaka. Osim toga, klimatske promene su im otvorile mogućnost odlaska na severne delove kontinenta, gde se permafrost topi.

Uprkos svemu tome, malo je istraživanja o njihovom širenju. Naučnici su zato uzeli podatke od 1891. do 2021. i napravili veliku bazu podataka. Uz pomoć mašinskog učenja, tim je kombinovao podatke i rekonstruisao puteve kretanja i širenja ovih vrsta.

Invazivne gliste otkrili su u 97 odsto proučavanog zemljišta u Severnoj Americi. One sada čine 23 odsto od svih 308 vrsta glista na kontinentu. Poređenja radi, samo 8 odsto riba, 6 odsto sisara i 2 odsto insekata predstavljaju invazivne vrste u SAD. U Kanadi je invazivnih vrsta tri puta više nego starih vrsta glista.

(Telegraf Nauka/Stanford News)