Zastrašujuće lavove ugrozila sitna i naizgled bezopasna vrsta: Naučnike šokirao poremećaj afričkog ekosistema

Istraživanje koje je trajalo 30 godina pokazalo da su velikoglavi mravi potpuno poremetili lovačke navike opasnih predatora

Lavovi su predatori bez premca, životinje kojih se plaše sva ostala bića u divljini. Međutim, u istočnoj Africi ovim opasnim mačkama u lovu na omiljeni plen – zebre – konce je pomrsila jedna sitna i na prvi pogled bezopasna vrsta - mravi, pokazalo je istraživanje naučnika.

- Ova mala, invazivna vrsta kida spone koje povezuju afrički ekosistem i odlučuju ko koga jede i gde – rekao je Tod Palmer, ekolog i profesor Odeljenja za biologiju Univerziteta Florida, prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Tri decenije istraživanja

Studija, koja prati istraživanja rađena tokom tri decenije, kombinovala je podatke dobijene od skrivenih kamera, praćenja čipovanih lavova i statističko modelovanje. Pokazala je kompleksnu mrežu interakcija između mrava, drveća, slonova, lavova, zebri i bivola.

Poremećaj je počeo na stablima akacije u rezervatu Ol Pejeta u centralnoj Keniji. Ova stabla obično od životinja koje jedu lišće, poput slonova i žirafa, štiti posebna vrsta mrava koja se u njima gnezdi. U studijama s početka 2000-ih, Palmer je počeo da otkriva kompleksnost ovih odnosa u istočnoj Africi između biljaka i životinja.

- Na naše iznenađenje, otkrili smo da su ovi mali mravi neverovatno moćni zaštitnici i da su zaduženi da stabilizuju krošnje u okruženju, zbog čega stabla akacije uspevaju da opstanu na mestu sa tako velikih sisarima koji se hrane lišćem – rekao je Palmer.

Velikoglavi mravi pokrenuli lanac događaja

U najnovijoj studiji, međutim, naučnici su otkrili da je dolazak invazivne vrste insekata – velikoglavih mrava ili Pheindole megacephala – pokrenuo lanac događaja koji je poremetio odnose predatora i plena i tako ugrozio lavove, vrstu koja je već na ivici ugroženosti.

Velikoglavi mravi su mali, ali proždrljivi lovci na insekte. Uništavaju kolonije mrava koji štite drveće, ali zatim to drveće ne štite od velikih životinja. Zbog gubitka prirodnog obezbeđenja, stabla akacije su uništili slonovi.

Lavovi, predatori koji napadaju iz zasede, koriste razgranata stabla da se kriju i napadaju zebre. Što je manje lišća na stablima akacije, to su lavovi manje uspešni u svojim zasedama.

- Često otkrivamo da sitnice mogu da gospodare svetom. Ovi mali invazivni mravi pojavili su se pre možda 15 godina i niko od nas nije primetio jer nisu agresivni prema ljudima i velikim životinjama. Međutim, sada vidimo da su transformisali predeo i to na način koji ima razarajući efekat – rekao je Palmer.

Promena lovačke strategije

Da bi iskoristili situaciju, lavovi su sad pažnju prebacili na afričke bivole, dodaje on. Međutim, afrički bivoli su veći od zebri i kreću se u grupama, pa samim tim nisu lagan plen.

- Priroda je pametna, i stvorenja poput lavova imaju tendenciju da nađu rešenja za probleme s kojima se suočavaju. Ali ne znamo još šta mogu biti posledice ove velike promene u lovačkoj strategiji lavova. Veoma smo zainteresovani da pratimo ovu priču – rekao je Palmer.

Terenski rad u ovom istraživanju predvodi doktorand Univerziteta u Vajomingu i kenijski naučnik Daglas Kamaru. Palmer, Džejk Gohin sa Univerziteta u Vajomingu i Korina Ridžinos iz organizacije Očuvanje prirode (TNC) sarađuju sa njim. Istraživači nagalašavaju da su zainteresovani da nađu rešenje i spreče gubitak krošnji drveća u ovim predelima.

Vožnja terenaca kroz blato

- Ovim mravi su svuda, posebno u tropskim i suptropskim delovima. Mogu da se nađu i u dvorištima Floride, a ljudi su ti koji ih prenose. Radimo sa stručnjacima da ispitamo načine intervencije, uključujući i privremeno postavljanje ograda za velike biljojede, kako bi se smanjio uticaj invazivne vrste na drveće – rekao je Palmer.

Kako kaže, danas mnogi koriste tehnologije poput veštačke inteligencije (AI) za skupljanje podataka, ali da je ova grupa koristila tradicionalne metode proučavanja prirode u Keniji i to tokom nekoliko decenija.

- Postoje nove alatke za proučavanje, ali naša studija je nastala tako što smo se vozili terencima kroz blato 30 godina – rekao je Palmer.

(Telegraf Nauka/Phys.org)